Научен од Бога не од факултета
Објављујем рат мудрацима света
Што служећи свету премногом укости
Увалише глобус под владу глупости.
И песнику павшем од свете куражи
Шећерлеме ради у вакууму лажи
Свему што под овим вечним Небосклоном
Божји свет убија под стакленим звоном.
Оном што се нађе да Бога не тражи
Што задах продаје светској вакуум лажи
Што ћифтом у срцу болест вакумира
Поднебесних сила лутке препарира.
Ко идеји служи корист му је страна
Тај преводи душу од дана до дана
Кад пољуби корист некорисни слуга
Ђаво зграби душу Бог изгуби друга.
Свако време има гласовите људе
По потреби мудре по потреби луде
Ал гласници ове данашњице грубе
Заглушише буком и небеске трубе.
И мудрост и лудост на истој су стражи
Подједнако важе све док време важи
Свима простор дат је слободног делања
Под стакленим звоном људског умирања.
Под стакленим звоном у вакууму лажи
Изгубљени случај своју сенку тражи
Где се она скрива то знају мудраци
Постмодерне мисли јавни вилењаци.
Стакло звона тврђе од земљине коре
Под земљом је излаз а безизлаз горе
С облогом на челу од бљутаве соли
У бездан силазе и боси и голи.
Од основне школе преко факултета
Истеже се сенком штета са буџета
На тезги мозгови и мањи и већи
Коленице свињске бутови јагњећи.
Све у казан исти пониженог створа
Под погледом ледним службе контролора
Пуноглавци расту без срдачног жара
Па нам на смрт вечну живот заудара.
Нема коментара:
Постави коментар