Врати мени ово моје данас
Нека теби твоје боље сутра
Много тога стуштило се на нас
Многе ноћи прогуташе јутра.
Док ти крчмиш то сутрашње боље
И ужитак себи данас грабиш
Окиваш ме на точку невоље
На мој јаук ти се глув барабиш.
Један век тек људски мени следи
У времну и простору земном
Овај што га твоја рука цеди
Неискреном причом вазда спремном.
Нема коментара:
Постави коментар