Размакните се друмови да прођем
Са рукама стихова пуним
Док умирем часно где сам и рођен
Смртни век где лаж ми круни.
Опрости Оче заблуделом сину
Опрости Мајко за сузе горуће
Залутах једном у цвећу и вину
Па сиђох с пута у беспуће.
Слободом кужан не добих срећу
Можда ме и гроб примити не сме
Јер лажно да љубим не умем и нећу
Пркосим смрти истином песме.
Нема коментара:
Постави коментар