Бунтовник и странац, вечна луталица
Несхваћен, затечен простором, временом
Изгубљена овца, трезна пијаница
У отровном калу са чистим семеном.
Кад посеје семе, блато га избљује
Кад бисер испусти, гађају га њиме
Око га не види, ухо га не чује
Нити желе њега, нит његове риме.
Са звездама шапће, другује и тужи
Са даљином близак, са ближњима далек
Временом супротно од казаљке кружи
С краја до почетка, где налази лек.
На пречистој води опран од каљуге
Крепе га плодови дрвета живота
У друштву слободних, стран за ропске слуге
Опија га љубав, смирај и лепота.
Нема коментара:
Постави коментар