Ој
србаљске гусле од јавора
Луче
вечне светлости с Тавора
Што
дижете пале из очаја
Исијањем
неугаслог сјаја.
Век се
људски сав испуни злости
Испузаше
све адске гадости
Па
слободу зверињем свезаше
И то љуће
него турске паше.
Брат по
брату крвнички удара
За
земаљско због проклетих пара
У морање
упрегнуто љуто
Под
рогоњом и репоњом шуто.
Ој
србаљске гусле од јавора
Луче
вечне светлости с Тавора
Пробудите
претке у колену
Да се
Србљи из сновида прену.
Струне
Божје у Анђелској руци
Смилујте
се Србадијској муци
Па ви
раји лучеве гудите
Из мрчила
рају пробудите.
Загудите
на те свете жице
Да Бог
драги отвори житнице
Да сабере
жито од народа
Јеванђељског
СветоСавског рода.
Загудите
на те свете струне
Да
житнице Божје буду пуне
Да под
огањ само плева оде
Свете гусле чуварке слободе
Нема коментара:
Постави коментар