Нестанак лагани ко кругове воде по каменом пљуску
Овим телом смртним на себи проносим кроз капије дана
С дрвета шареног побрах и ја жеље, и згазих им љуску
Крв у уму хладим, гасим пожар страсти, цедим гној са рана.
Сигурним кораком црног, жучног мужа прилазим старости
Без осврта једног у прошло, до јуче заносом што беше
Глупост, грех и шкртост пету уједају Боже глупост прости
Силом Сина Божјег из плоти излазим слободом разрешен.
Нема коментара:
Постави коментар