Од кад се у партијским магацинима,
Иза седам катанаца, чува срећа,
Од кад звоњава звона и звекет ланаца
Помешаше богослужења и распећа,
Не беше још, да трговци женским батацима,
Мушким бубрезима и срцима,
Зарађују на живима, заспалима и мрцима,
Не беше још, што не значи да неће,
И да можда баш сад није,
У подне заседа Пилатов суд, у три Распеће,
Жедан помешану жуч и сирће пије.
Нема коментара:
Постави коментар