Људски живот се одвија на вертикалном и хоризонталном плану, онтолошком и биолошком. На онтолошком плану одвија се постојање умно Духовног бесмртног Божијег бића, људске душе у Богу, и у непрекидном јединству са својим кореном у Богу и својим претходницима кроз ову омеђеност простора и времена својим бесмртним прецима. Животни ход бића није ход у времену него ход у вечности који се наставља и саставља са ходом предака који су у небеским просторима. На овом плану јестаства људско биће је укорењено у Богу ,чије је једно од имена Ја јесам. Човек постоји живом душом у Богу, Христовим умом и Христовим Духом обоженим срцем. Ја рекох Богови сте и царство Божије је у вама у вашој бесмртној души, каже Син Божији. На овом вишем плану људског постојања смрт је побеђена Крстом а са њом и грех њен изазивач. Ово је она висина бића на коју се успиње силажењем у себе трпљењем патњи и болова проистеклих из наслеђеног и учињеног греха. На биолошком плану човек свој живот доживљава као трајање природе у времену. Заборавом удаљен од Бога не сећа се своје прве славе, све мери собом и у себи види почетак и крај. Природни организам створења које свога Творца прекри заборавом подсвести, своје трајање безуспешно покушава да потврди несрећним покушајима засићавања увек неситих чула.. Једе до презасићења и остаје гладан. Гомила материјална богатства и остаје сиромах. Гоњен незаситом похотом гута гладним очима спољашње утиске и никако да осети трајније задовољство. Свако задовољство природног створења краткотрајно је и завршава се болом. Ова два различита плана људског живота на земљи, план створења и бића, оличавају огреховљено Адамово потомство и по Христу преображено људско биће на спасоносном Путу Сина Божијег. Жртвено страдални Пут савршенства је Пут којим се превладава грешна природа и проналази изгубљени Рај. Спасоносни Крст Богочовечански који нам је Син Божији оставио врхунац је спасоносне јеванђелске науке за победу греха и смрти. Крстом се распињемо за жеље бесловесног створа да би смо се уздигли до словесно духовног бића. Сав људски живот на земљи одвија се на релацијама бића и створа. Тело жуди да се потврђује телесним делима, Дух духовним, или смо Христоносни или смо грехоносни. Природна жудња створа није греховна тек онда кад је ограничава закон Крсне љубави који је написан на плочи људског срца. Крсна љубав распиње се за сваку пролазну пожуду и телесну љубав да би угодила вечној љубави Божијој. Злоупотребом слободе првим својим преступљењем у Рају, природни створ постаје злотвор кога само Крст Христов благодатном силом Божијом умртвивши злотвора може да врати изгубљеној првобитној слави. Пожуда мами природног људског створа да се озлотвори а Дух Божији у срцу људском призива човека да се обоготвори самораспећем грешне природе на спасоносном Крсту Христовом. Овај спасоносни крст значи послушност Богу и слободном људском вољом прихватање Божије воље и промисла Божијег у даљем човековом животу. Ово је помирење Бога и човека и промена воље у човеку. Човек почиње да живи Божију вољу, суздржавајући своју грешну природу и силом Крстовом одбија предлоге зле, ђавоље воље, по питању испуњења жеља своје огреховљене природе. Из овог распетог човека постепено се повлачи његова страсна, грешна природа а њено место испуњава Божије бестрашће. Семе Божије на њиви човекове душе узраста, даје плод који достиже зрелост. Ово биће које се остварује у Божијој вољи радује се животу као вечитом постојању, унутрашњом радошћу бића, и будно чува себе од греха узрока смрти. Промена воље у човеку јесте преображај грешног и зловољног људског створења окренутог лицем злој ђавољој вољи и својој грешној природи у радосно биће Божије лицем окренуто вољи Божијој. Духовно биће је онај духовни човек који се рађа крштењем у Христову смрт на Крсту. Ми смо сви хришћани и сви смо крштени у Христа али су они који понесу Христов страдални Крст најређи међу нама. Зато нам је друштвени, државни и породични живот поприште борби најнижих демонских страсти које организује непреображена мањина истој таквој већини аникултурним телевизијским и новинским заглупљивањем и демонизовањем. Живот по образу Христовом јесте живот духовног човека који је други човек и рађа се из оног првог природног, Духом Божијим, вољом Божијом, благодаћу Божијом у Истини.
Нема коментара:
Постави коментар