четвртак, 18. август 2011.

СВЕТЛОСТ СВЕТЛИ У ТАМИ



Само Бог је безграничан, у свету све ограничено и затворено да изван тих граница нема видног помака. Што више бестрашћа у човеку то теснији свет око њега. Устајали ваздух времена опкољава као мутна вода и упиње се да прогута бистру кап са неба канулу. Бити у свету а не бити од света, бити гушен задахом који наваљује на нос и уста и на сваку пору. Нога у ципели мањој за три броја. У распомамљеној преси која притеже својом разгоропађеном стрвином што пени срамотом и гуши тоњом. Мрзост опустошења ножевима сева из помрачених погледа утуљених мрцова. Гомиле смећа попрскане парфемима саплићу и лудачким смехом зидају зидове гробнице. Икона звери посведневно испљувава своје смртоносне отрове у природу која се врти у зачараном изгарању на ватри крви. Леш подврискује из хиљаде манитих грла док се змијски котурови замотавају  под непцима. На пола себе сведен месец слабуњаво сипи светлошћу по згуснутој мрклини. Мемљиве пећине скривају  дрхтурећа јата Корејевих разбојника. Светлост светли у тами и тама је не обузе ни прихвати.

Нема коментара:

Постави коментар