Ulica se поvija pod snovima budnih i nadobudnih sawala, koja su i sama samo jedan san. Tren u veчnom pokretu, suprotna kretwa,otimawe od ustaqenog ritma, demonima goweni, жeqama mnogim шibani, probijaju zakone tela rastaчuћi se u prah niшtavila. San o sebi kao sasudu moћi izdignutom iznad granica smrtnog stvorеwa bezobzirno seje smrt na svom prekraћenom putu. Vreme u kome жivimo ubija demonizovanim smehom. Fikcija seчe na kriшke, televizija na svim kanalima, као на тоцилима, оштри ножеве, dnevna i nedeqna шtampa шarene ubice u sluжbi zlog gospodara. Nemoћ usamqenih upregnuta u svemoћ udruжenih, zahuktali voz izgubqenog voznog reda, obara sve skretnice, чvrsto се drжeћi поmahnitалог kolosekа.
Boqe bi prolazio da prodajem чvarke u vreme Бoжiћnog posta, nego prodajuћi poeziju u potroшaчkom druшtvu. Ponesem jednu torbu istine skupqene u pet песничких kwiжица, sednem na ulicu па prodajem istinu i kupujem laж. Kupovina mi kud i kamo boqe ide od prodaje, tako da onu изнету istinu gotovo uvek vratim neprodatu, ali, zato svakoga dana kupim torbu laжi. Sve u svemu trgovina mi ide dobro, ako nisam prodao, barem sam kupio. Kod kuћe tu kupqenu laж preraђujem u novu istinu. Moj posao je sliчan drvetu koje ugqen dioksid pretvara u kiseonik.
Vaш problem ne spada u domen moje odgovornosti. Odgovor koji se godinama u ovoj zemqi ispreчује ispred proseчnog Srbina. Na naшem nivou vlasti mi vam ne moжemo pomoћi to je u nadleжnosti ministarstva. Crna rupa prebacivaне odgovornosti s jednog na drugog u
kojoj godiшwe nestane desetine hiqada жivota. Pripadnost premoшћuje crne rupe, pripadnost jednoj od dve intersene organizacije navodno suprotstavqenih oko narodne dobrobiti.
Globalisti i nacionalisti svojski tamane one nepripadajuћe. Najgore prolaze ostvarene liчnosti koje u ovom svetu ne vide niшta значајније od краткотрајног prolaска кроз време. Po wima biju svi samo zbog wihove, од Бога добијене sposobnosti, da vide realno stawe i храбрости da ga iznesu javno. Obelodawuju planove skovane u mraku, potkopavaju zavere, skidaju maske zaverenicima, osvetqavaju oveшtale mrakove.
Pronaћi sebe ispod debelih naslaga relativne laжi. Iz socijalne krpe iscediti sadrжaj fantazmagorije, pa s pronaђenim likom шto daqe od mrжwe sveta.
Rasrbrqиvawe, obezliчavawe, preventivno napadawe, predupreђivawe neplaniranih dogaђawa, uчvrшћivawe poquqanih laжi. Neonacizam daje alibi globalistiчkoj laжi. Qudoжderi u slast krckaju svoj narod. Globus okruжuje bodqikava жica ameriчke proizvodwe.
Probode mi srce kao noж, lice jednog crnog deчaka niz koje шikqaju dva mlaza suza potekla nezadrжivo iz dva kao gar crna deчija oka, puna tuge i molbe za milost upuћene ne znam kome u ovom bezmilosnom svetu. Mali, otprilike petogodiшwi crnчiћ, prepolovqen glaђu iz srca poplavqenog suzama izliva dve reke iz uzburkanih duшinih vrela koje vapiju za miloшћu. Ko si bre ti! bezakoniчe koji drskom sebiчnoшћu otimaш tuђe жivote. Ko si bre ti! niшtavilo ispuweno prazninom koju uzaludno pokuшavaш da popuniш ubijajuћi druge. Ti si bre! niшta razbijeno u milijarde шupqih parчiћa koji se skrivaju od svoje sopstvene praznine. Ti qudoжderu posledweg vremena, mrtвацу koji bezuspeшno pokuшavaш da oжiviш proжdiruћi жive душе. Ti koji sve meriш potroшwom, i imaш nezadrжivu potrebu da posedujeш a sam zi zaposednut prazninom. Zar tvoje srce nema ona qudska vrela koja se evo razlivaju i iz mojih oчiju dok ovo piшem.
Tumarao sam чudnim putevima Boжijim не успевајућi да пронађем некуд затурени smisao sopstvenog postojawa. Besmisao sam utapao u изнуђеним sabrawima маргиналаца po zadimqenim periferijskim kafanчinama. Tonuo makar trenutno iz besmisla u niшtavilo, iz koga sam preva- зilazio sav taj jad, koji me je do guшewa ispuwavao, dajuћi mu ослобођење u alkoholnom ludilu.
Surov i nepomirqiv, kao raњena zver, decenijama sam besneo iz bunila u bunilo. Jednoga dana, dok uveliko trajaшe sezona lova na odmetnute zveri i kad se ispred mene ispreчi pitawe kontrolisana zver ili sloboda, odabrah slobodu. I zaista чudni su putevi Boжiji, tog putara koji из вечности izgraђuje puteve kroz vreme, koji onoga dana kada me pusti da proputujem ovim putevima i promilim ovim ulicama, znaшe i dan moje smrti. Mnogo je mudraca, onih koji golicaju uшi po poruxbini u ovo posledwe vreme, po Boжijem dopuшtewu.
Sloboda zla stvara svoje junake, vreme ih kiti lovorovim liшћem( koje kod pasuqa sluжi protiv nadimawa a kod сујетног чoveka obratno) i angaжuje ih kao jedan od mnogobrojnih udova svog slobodnog, zlu podobnog tela. Koga nasuprot toj telesini zla ako ne onog што искуси све горчине странпутице. Divan si Gospode putaru do светског ludila koji тек причасницима Своје чаше горчине omogћuјеш slast неспутаne slobode Духа.
Нема коментара:
Постави коментар