петак, 03. децембар 2010.

ЖИВОТ

Жivot, fikcija naшih kratkih misli i ograniчenih moћi zapaжawa. Мrak koji тек успевамо да osvetlimo onoliko koliko smo uspeli da se izborimo sa sebiчnoшћu koja nas uvlaчi u svoje жdrelo. Vreme nas zavodi niшta ne prolazi sem sna, veчno trajawe iskquчuje vreme, raзlike. Suшtina je ista i jedna. San nas jedino deli. San o sebi, drukчijem, boqem, lepшem. San obuчen u telo i pregrшt kostiju na kratko ostavi trag na povrшini zemqe dok smrt ne pojede smrt a жivot se vrati жivotu.
Koliko se ja zaista pitam u vlastitom жivotu a koliko tumaчim ulogu koja mi je podeqena po principu uzmi ili ostavi. Koliko mi je dopuшtena moguћnost da se kao qudska jedinka razvijam do zrewa u skladu sa Boжijim pozvawem. С kolikom taчnoшћу су postavqene mete ka kojima svi mi odapiwemo svoje strele i koliko su веродостојна bela i crna poqa na wima. Koliki je uticaj Boжijih zapovesti na naш uspeh u svetu i koliki je udeo savesti u naшim svakodnevnim susretawima. Kakav je odnos slobode dobra i slobode zla u svetu. Koja od ove dve slobode upravqa
naшim жivotima.
Po ritmu skakuћe smrznuta ptica, mravi u zimskom snu liжu med sa ogromnih medveђih шapa, tiшina na zvoniku od isprepletanih sekundi savija sebi gnezdo. Ledena lica oko mene qubomorno steжu nespokoje umotane tajnom, ulica se okreћe od wihovih koraka, beжi, gorak je жivot i gore i dole, prevara  slatka, od qubavne obrazi sagorevaju od poslovne debqaju novчanici, zreli smo za smrt kao i naшa qubav, venu nam ruke na nepremostivoj daqini, u oчima odgonetnuta tuga stidqivo se skriva, vetar biчuje sleђena prozorska okna, slatka toplota doma okruжena zidovima odoleva vremenu, noћ isukala sabqe preko pognutih brda, zima oшtri zube o gvozdene ograde, do podneva joj vise zaleђene bale, magla neжno obavija zasuzilo oko jutra, teror prevrћe uglove zamraчenih gradskih чetvrti, da se nisam rodio ko bi opisao ovu stranu sveta, govorim samom sebi i odobravam u isto vreme, petarde simbol posledweg prkosa ne daju mi da spavam, deca se joш uvek raduju novoj godini, petаrdama ubijaju kradqivce nevinih detiwih nada, simboliчan je жivot, чoveчe da nisi skrenuo s puta, koliчina zla iz dana u dan raste na ovim prostorima optoчenim vremenom, uputi priziv za poчetak sebi, pronaђi se dok joш moжeш, sutra ћe moжda veћ prekasno biti.

Нема коментара:

Постави коментар