недеља, 06. март 2011.

Дух из боце ослобођен

Јесмо ли ми данас друштво слободних људи, или смо неком тајном чаролијом већинским делом претворени у потлачене робове двокласног друштва. Да ли је, како је душмани називају, Артемијева секта заиста отпала од Цркве, Тела Христовог, или је кроз Владику Артемија СветоСавска Црква успела да се искобеља из канџи црвене комунистичке секте. Није ли можда Владика Артемије Јустин ћелијски који успе да кроз бројну полицијску стражу изађе из манастирског притвора и уђе у србски народ да богонадахнуто проповеда класи потлачених. Шта је ту је, отвори се једна до јуче добро зачепљена боца из које изађе Дух Истине који данас многим нечистим савестима оне, робовласничке, привилеговане класе у Србији задаје главобољу. До јуче још беше све под контролом осим птичјег лета, до јуче још а данас више не важи. Слобода којом нас Христос ослободи за живот, не да се више у ланце свезати. Тешка и болна истина да се у Србији данас добри и поштени људи могу пронаћи једино по скровитим угловима у класи потлачених, док се они други шепуре на незаслуженим највишим позицијама и то док се држава и потлачени народ растачу. Све бива за време као Божије допуштење, док не преврши меру срама, све се трпи док трпило не пукне а после по старом србском обичају ком опанци ком обојци.

Два гласа савести, два сведока пред Богом, Свети Владика Николај, и Преподобни ава Јустин, дозваше трећег, Преосвећеног Владику Артемија. У најтеже време, кад је Богочовечански однос у свету у целини и Србији глобализованој и глобално посељаченој готово покидан,сиђе Бог у човека да поново успостови прекинути однос љубави. Верни Христов војник не пожеле да узме учешће у пословима света који сав у злу лежи, него стаде на супрот њему и свима који њему служе, у заштиту Бога и србског човека. Обучен у Свеоружије Божије, опасавши своја бедра Истином и обукавши оклоп Праведности, обувши ноге приправношћу на јеванђеље Мира, узевши штит Вере, прими кацигу спасења и Духовни мач који је реч Божија и стаде на браник Цркве, Народа и Државе. Зли језици лају, одмотавају се за његовим стопама ко змије отровнице док он смирено служи Богу коме се на верност једном за свагда заветовао. Убијаће вас мислећи да Богу служе! Рече Господ. Мислећи а не верујући они који се уздају у свој помрачени ум а не у своју чисту и светлу СветоСавску веру нападају на њега ко бесни, док их он милује као чисту браћу тек неопрезношћу људском у погани ум залуталу.

Христови војници, не мешају се у послове овога света, не учествују у његовим мрачним делима али су зато дужни да зла дела света изобличавају. Како Господ рече својој браћи, не може вас, мрзети свет, него мене, јер ја сведочим о његовим злим делима. Дакле између државне власти и цркве мора постојати један однос нужне трпељивости суживота а не заносне љубави, а у оваквој ситуацији каква је данас, где власт влада сатанском силом, однос Цркве и државе морао би бити однос трна и меса. Црква власти мора бити увек жива, опозициона сила која својим непрестаним сведочењем Христове Истине, врши контролу власти преко верног народа који у данашњим условима, демократског парламентаризма, наводно ту власт бира. Да би се речи Аопстола Павла свака је власт од Бога испуниле потребан је Богочовечански однос у коме Бог кроз своје Верне и Истините слуге контролише злог човека на власти иначе власт уз Божије допуштење прелази у руке владара таме овога света.

Црквена јерархија састављена је од људи који могу бити у активном Богочовечанском односу али који као и сваки човек, по својој људској слабости, могу од тог  савршеног односа и отпасти. У ово време слободних медија има свакаквих чланака на рачун јерархије, преко којих она углавном прећутно прелази. Непотребно је да на сваки објављен текст Црква одговара демантијем. Али има текстова на које и Црква, а Бога ми и закон, морају да реагују ако су клевета. Има текстова деградијућих садржаја на рачун Патријарха, који би и у мени лаику изазвали потребу да устанем у одбрану Истине, да се на мене односе.

Међутим Патријах ћути, не реагује као да ништа није написано. Као човек који са Богом има уговор за чије ће испуњење или неиспуњење сам пред Богом и одговарати, он има право да се не осврће на клевете, ако се докаже да су клевете. Као Патријарх Српске Православне Цркве, дужан је да Светост Патријарха Српске Цркве брани Истином и да изнесе пуну Истину пред народ, пред којим је оклеветан лажном оптужбом. Нема право да као ној забија главу у песак и прави се да се то њега не тиче. А тиче се свих нас Православних Срба. Тиче се пољуљаног поверења у наше верске поглаваре које смо од Апостола позвани да подражавамо у светости живљења. Србија мора једном да се ослободи лажи ма са које стране она долазила да би се вратила животу у Истини. Сад је прави тренутак, сад је право време позива нас Господ.

Говорећи о блуду Коринћана Апостол Павле рече: извадите злога из своје средине, наш народ каже с ким си онакав си, а псалмист Давид рече; са човеком светим бићеш и ти свет а са изопаченим бићеш изопачен. Последњих година пред лицем забринуте и збуњене србске јавности износе се оптужбе на рачун црквених великодостојника за противприродни блуд над малолетним лицима мушког пола. Монструозно дело за једно свештено лице. Државна судска власт, која је класи привилегованих мајка која мази и кад су криви, а класи потлачених зла маћеха, у оваквом случају отеже судски процес до његовог законског застаревања. Потенцијално зло, пред законом недоказани и неосуђени монструм, враћа се у своју средину. Овакви случајеви предатављају Српску Православну Цркву као не баш лепу средину. У случају Владике Артемија који је, само на речима, оптужен за проневеру, која није ни процесуирана ни доказана, и која је по свим индицијама била само повод за покретање поступка пред Црквеним Судом, није показана братска љубав која је показана у случају оног потенцијалног монструма педофила. Епископа Артемија на брзу руку, без могућности застаревања избацише из своје средине, а на чију славу и на чију срамоту показаће време пред нама, Јер царство небеско није у речи него у сили. Много језика инсталирано је у овом прогону СветоСавског Апостола у оркестрирани напад на Светог човека који непоколебиво верује у Бога и себе у Богу.

Нови Патријарх од стране радија Дојче веле окарактерисан је као човек отворен за међуцрквену сарадњу, спреман да спроведе реформе у СПЦ, што и сам Патријарх потврђује у својим јавним наступима. Шта би са једном Светом и Апостолском Црквом и са вером једном преданом Светима. Један сам од оних који је истински веровао у  могућност демократских промена србског друштва и био сам од оних за које Јованово Откровење каже, даде им Бог у срце да буду једномишљеници са звери и да дају своје царство звери, а после каже, ови омрзоше блудницу поједоше јој месо и спалише је огњем. Учествовао  сам са многима у довођењу ових развлашћивача Србије на власт, док нисам схватио да сам био у заблуди и зато сада ово и пишем  покушавајући да некога извучем из ватре заблуде у којој сам сам био. У истој заблуди били су и многи свештеници и неки Епископи који су са народом пробијали полицијске кордоне да би могла да прође Демократска Змија, како су организатори протеста звали километарску колону која је шетала Београдом.

Демократска Змија је данас упузала свуд. У целом србском друштву тај пузећи гад прогони безазленог Духа голубијег и успостави власт змијских паметара без Духа, баш по речи Јовановог Откровења ови ће зартити против Јагњета и Јагње ће их победити јер је оно Цар над царевима и Господар над господарима. Свет се концентрише под окриље једне светске владе, и једне лажне Вере, али то је само видљиви део једног нивоа престројавајућег процеса светске моћи. Ово је ниво на ком се свет уједињује утицајем златног телета у службу Баал Молоха и он се зове екуменизам. Њега спроводе владари овога света који су и распели Господа славе. Ово је уједињење у духу лажи и личног користољубља владара и њихових сателита.

На другом за сад невидљивом нивоу догађа се повезивање света Духом Истине које ће се завршити другим доласком Господа Исуса Христа. Припадници свих вера који се нису окупили око златног телета, већ су остали верни својим верама, препознаће Сина Божијег при његовом другом доласку и поклониће му се и приклонити своја колена пред Њим. Непријатељ људског рода, сатана, покушава да заустави време своје пропасти тако што шаље своје лажне пророке и месије по свима народима, плаћене да доводе народе у заблуду. И сами смо имали у својој средини и лажних пророка и лажних месија, само ако хоћемо да се сетимо. Они узалудно покушавају да зауставе незаустављиво, купљени за краткотрајно уживање у греху. Западна превара доживљава свој крај тамо где и пише, Евроатлантска звер на издисају кидише као бесна, данас руши Гадафија да опљачка Либију и том пљачком продужи своје дане, за њом ће поћи и Ливијани. Ко је следећи видећемо. Дакле опасност са запада пролази, ако се не прелије кроз таласе муслиманских избеглица преко Италије. Како многи   Господа очекују од Истока сунца, фаласификатор ће се отуда и појавити да представи себе као Михаила великог Кнеза који брани народ Божији. Златно теле ће се преселити са Запада на Исток екуменизам ће тамо да успостави нови сверелигијски центар. Многи у Русији гледају спаситеља заборавивши притом да је Цар Николај убијен, и од кога. Дубинско Васкрсење народне вере и ослобађање из окова наслеђених тековина комунизма и тајних полиција услов је свих услова свеопштег Васкрсења Православља.


Транзиција у којој се налазимо, само је наставак агресије Нато пакта. Србија на изборима показује да је великом већином традиционално друштво, православног, србског народа. Због те чињенице већина Срба и данас живи под економском блокадом, овога пута тајном која се зове транзиција. Србима под вишегодишњом економском блокадом онемогућени су као прво слобода кретања и међусобног повезивања. Ова подмукла економска блокада удаљила је Србе једне од других. Многе родбинске везе покидане су овом нељудском блокадом.


Србија је окупирана земља, окупатор данас уместо шлема носи лице брата комшије и дојучерашњег пријатеља. Србин и у Србији и на Косову, ако се није поклонио систему вредности који му се свим светским силама намеће живи под истим притиском ма где живео. Они други који су се том антисистему, лицемерја, лажи преваре и отимачине приклонили и продали му душу, исписали су себе из Срба народа Светих Немањића. Такви данас у СветоСавској Србији виде слепо црево света за разлику од Срба који у СветоСавској Србији виде центар света и овог и оног. Те две непомирљиве групације створене агресеијом НАТО пакта
и од остатака државе свесном економском подршком безморалних и неверних људи, и цеђењем моралних и верних, данас представљају Србију подељену на земаљски рај и пакао. Род неверни и покварен, поквареношћу створи свој земаљски рај док се искрени и верни свим земаљским силама држе у паклу, док не ревидирају став. Без личног става нема ни човека што најбоље доказашае они што до пре неку годину Србијаше а данас пређоше у гонитеље. Богу Хвала! Појави се ослободитељ људског и србског рода из земаљског пакла потлачених кроз Преосвећеног Владику Артемија, да преко њега својом свемоћном руком учини силу, разбије охоле у мислима њихова срца. Збаци владаоце са престола и узвиси понизне, гладне насити добрима а богате отпусти празне...

Нема коментара:

Постави коментар