четвртак, 09. децембар 2010.

Историјска летва


Tok srpske istorije preokrenula je jedna, u dowem delu raskovana letva, na jednoj шумској kolibi u Radovawskom lugu. U potaji izvaђen dowi esker na jednoj letvi, u тој kolibiци u kojoj je Voжd првог Српског Устанка pokuшao da osloni umornu glavu, koшtao ga je glave. Potowi gospodari Srbije, postadoшe i gospodari hleba i majstori zakulisnih igara. Wihovim majstorijama mnogi iz ovoga naroda svedoшe sebe na stvorove koji funkcioniшu zadovoqewem osnovnih prirodnih potreba. Ista ona, na poчetku pomenuta, u dowem delu raskovana letva, i danas ima svoju druшtveno-istorijsku funkciju. Kad padne mrak kroz ovaj samo za wega otvoreni tajni prolaz кроз плот, privilegovani stvor се невидљиво и нечујно, провуче и довуче do korita sa hranom. Tu sa one strane plota stvor se goji do mile voqe uveren u svoju nadmoћnost, posebnost i izabranost. I tako dan za danom, stvor za stvorom ispuwava se klanica duшa. Гојазност prouzrokovana blizinom korita sa hranom uskraћuje ovim, срећно-несрећним, stvorovima povratak, s ove strane plota gde Bog i чovek diшu u veчnoj slobodi neiskaqanoj vremenom i gde ne doseжe касапинов нож.

Нема коментара:

Постави коментар