ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

Званична интернет презентација са благословом Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског  Г.Г. Др АРТЕМИЈА

www.eparhija-prizren.org

Своје писмо упућено Синоду 13-9-2010. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Артемије доставио је свим Архијерејима Православне Цркве у свету.

Уз писмо је послат и пропратни акт који доносимо у наставку.

АРТЕМИЈЕ
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ
ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
РАШКОПРИЗРЕНСКИ
У ЕГЗИЛУ
07. 12. 2010. ГОДИНЕ

БРАЋИ АРХИЈЕРЕЈИМА ЈЕДНЕ, СВЕТЕ, САБОРНЕ И
АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ
ШИРОМ ВАСЕЉЕНЕ

У Христу Господу брате и саслужитељу,

Надамо се да је до Вашег Преосвештенства већ стигла вест о немилим догађајима у Српској Πравославној Цркви односно Нас, Вашег најмањег брата у Господу. Данашња средства масовног информисања су разнолика и многобројна, те је вест о томе да смо од стране Сабора Eпископа Српске Православне Цркве лишени епископског чина и враћени у ред монаха, управо на дан подесетогодишњице нашег монашења, стигла и до Вас.
Не знамо који су разлози наведени у информацијама које сте примили, и у каквом су контексту исти представљени, али знамо да овде, у Нашој отаџбини, те информације које потичу од Светог Aрхијерејског Синода и од српске државе, а ширене путем средстава јавног информисања, препуне су неистина, клевета, недоказаних оптужби.
Мали (и горак) укус оркестрираног прогона против Нас можете добити слушајући да је Српска Патријаршија (СА Синод) пре неколико месеци покренула судски кривични поступак против Нашег Протосинђела, Архимандрита Симеона Виловског, који се већ налазио у Солуну где је припремао своју докторску дисертацију на Богословском факултету Солунског универзитета. Синод је против њега поднео тужбу на основу „сумње за злоупотребу службеног положаја“. После спровођења међународне потернице за хапшење, о. Симеон је провео три и по месеца у грчким затворима, чекајући суђење Ареопага. Суђење је обављено 06. 07. 2010.
Ареопаг је својом одлуком под бројем 1410/2010. која је јавно саопштена 13. 07. 2010. оправдао о. Симеона, одбацујући захтев српских правосудних органа за његово изручење Србији где би му се судило по оптужби „сумње за злоупотребу положаја“. Ареопаг је, наравно, закључио а) да се ради о исценираном прогону, иза кога се крије прогон политичких и религиозних убеђења, и б) да у Србији не би имао фер суђење.
Не желећи да останете у заблуди поводом нашег случаја, узимамо слободу да Вам у прилогу овог писма доставимо Наше писмено обраћање Светом Aрхијерејском Синоду од 13. септембра ове 2010. године, из кога ћете, из прве руке, сазнати како је и због чега дошло до размимоилажења Нас и Светог Aрхијерејског Синода.
На ово Наше писмо петочлани Синод, у коме су учествовали и гласали против Нас познати тужиоци и прогонитељи Наши, без да смо позвани да одговарамо, одреаговао је доношењем још једне неканонске одлуке којом смо стављени под забрану „вршења свих свештенодејстава“ до редовног заседања Светог Aрхијерејског Сабора, који је заказан за 17. новембра 2010. У очекивању могућности да на Сабору изнесемо своју одбрану, да се пред лицем свих покаже пуна Истина, поштовали смо ту синодску одлуку иако је била неканонска.
Нажалост, на Сабор нисмо били позвани, на коме су опет учествовали и гласали против Нас познати тужиоци и прогонитељи наши, те је и овога пута Сабор неканонски и неуставно, без нашег права на одбрану, и без Нашег присуства донео одлуку о Нашем рашчињењу и низвођењу у ред монаха.
На крају, сва четири пута којим су се било СА Синод било СА Сабор  бавили Нашим питањем  [а) 11. 02. 2010. СА Синод – привремено уклањање са трона; б) 04. 05. 2010. СА Сабор – „смењен“ са трона; в) 15. 09. 2010. СА Синод – забрана свештенослижења; и г) 19. 11. 2010. СА Сабор – рашчињење] није претходио регуларни и канонски судски процес, нити су позивани сведоци оптужбе и одбране, нити смо позивани да изнесемо своју одбрану. Сем 04. 05. 2010. нисмо  позивани на Сабор и нисмо учествовали на њему. И најзад, Наше судије су били познати тужиоци и ужасни клеветници Наши преко медија масовног информисања.
Имамо пред собом пример светог Јована Златоуста, који је такође неправедно и неканонски суђен, рашчињен, одлучен и прогнан. Он сам ту одлуку о рашчињењу никада није признао за валидну, него је целога живота сматрао себе канонским Aрхиепископом цариградским, имао црквену заједницу са многим Епископима широм васељене, и обављао је (према могућностима) свету Литургију. Зато смо и Ми слично поступили. Одлуку Сабора о Нашем рашчињењу нисмо прихватили. Настављамо и даље да себе сматрамо јединим легитимним и доживотним канононским Епископом рашко-призренским, те следствено са Нашим монасима и верницима служимо Свету Литургију сходно условима у којима се налазимо.
Вас, драги брате, о свему томе обавештавамо у нади на братско разумевање и подршку, како би Истина тријумфовала, и како бисмо остали у духовном и канонском јединству са свима Вама. Стојимо Вам на располагању да Вам пружимо додатна разјашњења и доказе (преписку) у вези са Нашим случајем.
Користимо прилику и да Вам пожелимо срећне и Богом благословене празнике Христовог рођења, уз сверадосни поздрав
„Слава Богу на висини а на земљи мир“!
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
СРЕЋНА НОВА 2011. ГОДИНА!

Ваш у љубави Христа Богомладенца брат и саслужитељ

Епископ рашко-призренски
и косовско-метохијски
+ АРТЕМИЈЕ

Сатана из океана

Оче наш, Небески, Ти си Творац сваког човека. Ти си народу Твом који се  намножио и одродио од Тебе свога Творца и доброчинитеља, помео језике и расуо у народе  различитих језика, по броју Анђела Небеских.

Удаљише се од тебе народи и Ти не хтедући да их одбациш, сваком народу даде Анђела да га поучава и чува. Анђео је свој народ над којим си га поставио, кроз Свете људе приводио вери коју си Ти за тај народ одредио.

Све вере су добре, праведне и у многоме истините али ни једна од њих није имала пунину истине пошто су преко Анђела примале колико је Анђео од Тебе добијао. Све вере света биле су припрема за улазак у светску историју Твог љубљеног, јединородног Сина Господа Исуса Христа у коме ће на крају светске историје све вере наћи своју истину.

Један број народа препознао је Твога Сина као вечну и непроменљиву Истину, оставио своје старе вере поклонио му се умом, срцем и душом и његовим стопама за њим пошао. Други део који није видео дела Сина Твога остаје веран вери својих отаца. Данас две хиљаде година од Васкрсења Господа Исуса Христа наступа велико искушење, време васељенске невере и пометње и Богоотпадништва претпотопских размера. Већина некадашњих хришћана искушавана мамоном заведе се заборавом у таму изван Христове светлости.

Већи део народа старих дохришћанских религија такође охладне срцима и пође за западном модом и за неверним изродима који је лансирају оставивши веру прелашћени неправедним светским добитком лагодним животом и забавом.

На водама Атлантског океана један конгломерат народа  гоњен трбухом за крухом скупљен с коца и конопца читавог двадесетог века уздиже се изнад свих народа купљеним научним достигнућима  на светској пијаци идеја. Долар, бог овог народа завлада срцима многих Американаца и постаде им једини вођа и господар. Гоњени трбухом за крухом евроатлантисти у свом некадашњем, првом освајачком походу на запад својим присуством претворише Америку у дивљи запад, одакле гоњени лажним богом доларом кретоше у свој последњи дивљачки поход, поход на Исток. 

Овај дивљи блудни евроатлантски син главно упориште и помагача налази у својој мајци европској блудници која га роди из блуда да блуди и отима туђе с намером да звлада светом и оца лажи, ђавола који разапе Исуса Христа.Израстао из несветог збира народа освајача који у својим далеким домовинама на својим вековним праговима оставише своје Анђеле чуваре поред старих исцепаних траља, незасито гладним очима намисли да пороби свет.

Анђела, америчких домородаца Индијанаца, које потамани остави да даноноћно вапије пред Богом у векове. Ова звер изашла из Атлантског океана угојена и бесна насрће на Исток потпомогнута блудном мајком и изродима из  осталих народа. Од изрода свих народа удружује  се црвено црна интернационала, која руши Богом установљени закон и граби сва светска богатства којима купује изгубљене душе. Ова звер претвара државе у логоре а изроде народне у капое. Звер, готово да је загосподарила хлебом свих оних који заборавише молитву Господњу, и многе веза хлебом насушним као нераскидивим ланцем за себе.И сви Анђели завапише, и сви народи закукаше од зверстава ове звери.

 Оче наш, небески, пригни ухо и почуј плач свих народа светских,  смилуј се њиховом плачу, па победоносним Свечасним Крстом Сина Твога Господа Исуса Христа сатри ову неситу звер народних изрода, да би сви верни народи света познали и призвали Твога Истинитог и јединородног Сина, признали његову Врховну силу и моћ и поклонили се пред њим, те да се свуд и у свему прославља Твоје најсветије име Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и у векове векова. АМИН.

Напомена: Да не бих био погрешно схваћен и представио слику о Америци као о апсолутном злу, појашњавам. И поред тога што зло тежи да се апсолутизује то му никада неће дозволити Црква Христова, што значи да и у Америци има добрих и часних људи који своју доброту и част чувају Часним Крстом Господа нашег Исуса Христа.

Криза и Пут изласка из кризе

Криза која се уплела у све светске, животне токове једно је од заслужених зала које има и своју добру страну за све оне који имају Бога. Богу хвала ми смо Срби а као Срби не припадамо себи, својој себичној вољи и својим људским мислима. Вољом Божијом и нашим Првојерархом Светим Савом ми смо народ Божији. Отад не припадамо себи и својој вољи него вољи Божијој. Али по слабости својој и Божијем допуштењу више смо се пута одметали од Бога и живели по свом уму и неуму служећи својим људским слабостима уместо вољи Живога и јединога Бога. Заветници Божији одрицали смо заветовано и одлазили за својим мислима и помислима. После овакве одметничке авантуре увек нас је сналазила криза или суд Божији. За онога ко је свестан своје кривице суд је лек, док је за онога који нема свести о кривици суд мучење. И ево и данас завара нас свет да се дамо лагодом поробити у тој мери да у телесном обиљу и задовољствима заборависмо на Бога и душу. Предадосмо се телесним сластима па заборависмо сласт душе, сласт Бога Живога, заручника бесмртних душа наших. Заборависмо његове речи ко у тело сеје од тела ће пожњети смрт па стадосмо да гојимо  тела док нам се душе стеснише. И Онај што миловаше душе наше благодаћу свога Духа светог удаљи се од нас а убица душа наших приступи на његово место. Тад заручник душа наших што управља ветром и водом поче да нам шаље знаке своје жалости, ал узалуд остасмо слепи. Не имасмо очи да видимо поплаве и земљотресе, не имасмо очи да видомо клизишта и одроне, не имасмо очи да препознамо ни муње, ни громове, ни град, не имасмо осетљивости за врућине и мразеве. Не хтедосмо милом па падосмо у немилост или како то ми Народ народски кажемо нећеш милом оћеш силом. И пусти Бог кризу у послу и хлебу, и пусти завист и мрзост на Србина, и пусти лаж, и веру у лаж, и пусти сатану да до рока своју вољу врши, и  завеза руке у Србина, и завеза језик у Србина, и ево нас ту смо где смо. Шта нам је чинити на овом месту и с ове позиције. Сетимо се Бога и свако свога греха, сетимо се где смо пали и помолимо се Богу да нас поново уљуди и подигне на ноге да стојимо како и приличи човеку,  не да гмижемо са змијама и пузимо са пузавцима. Везујмо све мисли за небо и не гледајмо ни лево ни десно, не полажимо своје наде на Америку и Русију једино на Бога Живога и на своје руке. Знамо ми пророштво великог руског Светитеља Серафима Саровског о Свесловенском царству у које антихрист неће имати приступа ни да завири, знамо и верујемо речима Светога. Али то нам не даје за право да седнемо и чекамо да Царство Православних, само падне с неба, зато морамо молити Бога за опроштај грехова и облагодаћивање ума наших, срдаца наших и душа наших, па да тако облагодаћени дамо све од себе да се пророштво Светог старца испуни уз наше активно учешће, и да га ми својим молитвама довучемо са неба. То нека буде наш унутрашњи живот и нека нас увек  воде и управљају речи Господње ко није против нас тај је за нас. Гледајмо дакле дела и Америке и Русије па по делима расуђујмо ко није против нас а ко јесте. Ово је скромни покушај једног сведочења о кризи Богом допуштеној и начина на који се она барем нама Србима и Словенима може и треба преокренути у благостање Духовно и вратити нас Србе и Словене на једини Пут Живота и Истине. У овом светском злу Срби могу, а надам се и верујем и да хоће, наћи изгубљено добро, да опет буде с нама Бог који нас никад није оставио али се због наше невере повремено од нас удаљавао. Отерали смо га својим делима па смо дужни да га својим делима и вратимо. Ово је Богом предани спасоносни Пут свим Србима чак и онима којима туђе беше и драже и слађе него своје, који по својима пљуваше док се туђину додвораваше, нормално ако се за своја нечасна дела покају. Ако закопају провалију коју туђом главом а својим рукама између њих и нас ископаше ради срамног добитка, још увек могу да пређу на нашу Народну страну где по Божијем одређењу припадају. Зато и њима поручујемо понизите се под Силну руку Божију и успротивите се ђаволу и побећи ће од вас. Ово је Пут Православних са кога су паписти сишли заменивши Бога човеком, Римским Папом пре скоро хиљаду година. Папом чију је душу поробила раскош Римског царства и моћ овога света, који шири мреже својих путева низ које  шаље апостоле свог земаљског раја. Тај Папин рај за нас Србе увек је био паклено саздаван камама и јамама, логорима и жицама, крвљу и сузама, јауцима и уздасима. Зато окренимо своје симпатије Светој Русији а своје главе приклонимо Богу па нека буде Воља Божија.

Страх животу каља образ често

Егзистенцијални страхови пастира остављају стадо без пастира. Коме збуњен и заведен народ да се обрати за помоћ. “Не брините шта ћете јести и шта ћете пити”... “Лисице имају јаме, птице небеске гнезда а Син Човечији нема где склонити главу”. Многи се данас определише за јаме и гнезда а одрекоше се Сина човечјега. Склањају главе и затварају и очи и уши за истину. Привилеговани робови и прогнана истина лице и наличје данашње Србије. Раскол светог тројства у многим разједињеним јединкама приближава се свеопштем расколу. Свето тројство ума, срца и душе наруши најобичнији егзистенцијални страх. “Не бојте се оних који убијају тело”!!!  По актуелном питању црквеног удара којим се насилно успостављају новотарије у Српској Православној Цркви многи свештеници једно мисле, друго говоре а треће раде. Онима који су за очување, једном за свагда предане вере, кажу да су им истомишљеници али да морају да раде како им се нареди да не би били гоњени. Господ Христос кроз Светог Апостола Павла каже да нама није дано да у њега само верујемо него да за њега и страдамо, али њима се очигледно не страда. Додуше страдалнички Крст Христов није ни мало лак а опет ко није спреман да га понесе и до краја изнесе, није достојан ни свештеничке мантије. Некад, а требало би и сад, и увек, и у векове векова, Добри Пастир је положио и полагао свој живот за овце. Данас ми имамо ситуацију да поједини пастири траже од оваца да се боре и ако треба положе своје животе за њихову пастирску слободу а да они мало заклоне главу у некој лисичјој јазбини док не прође опасност. Боже ме опрости! почеше Срби да раде са Часним Крстом ко што су до ономад са штафетом, само што су се око штафете утркивали ко ће да је понесе, док Крст хитро предају један другом као усијано гвожђе. Поштовани пастири угледајте се на Пастира Доброг преосвећеног Владику Артемија који дели са својим, распетим народом све патње страдања, па и Ви понесите свој Часни страдални Крст. Дух Свети је Дух Слободе и само у Слободним срцима дише. Дух Свети је Дух Силе а не страха и никако неће у кукавичја гнезда и срца. Дух Свети је Дух Истине која не сме да пречује ни једну неистину која себе издаје за истину. Дух Свети је од свог силаска на Свету Педесетницу носио Свете Божије људе и носиће их док је света и века. Пробудите се пастири, успавани у благодетима овога света па оснажени благодаћу Светога Духа понесите страдални Крст Христов у одбрану СветоСавске Цркве и Свете државе Србије. Будите пример стаду које ће Вас вођено с више Светим Духом Божијим пратити из победе у победу.

Ово није позив на братоубилачки рат и крвопролиће већ позив на Духовни добри и Свети Рат који нам је Господ Исус Христос донео. “Ја нисам дошао да донесем мир него мач”. Наш противник није од крви и меса, а наш Господар је  на небесима, а Он не гледа ко је ко. “А даље, браћо моја, јачајте у Господу, и у сили моћи његове. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. Јер не ратујемо против крви и тела, него против поглаварстава, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупрети у зли дан, и одолевши свему, одржати се. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправност за јеванђеље мира, а изнад свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога, и кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је реч Божија”.

Грешни раб Слободе Рајица.

Христов, а не слугин слуга

Ако сви знамо да од две супротстављене стране не могу обадве бити у праву, зашто се данас многи устручавају да изаберу једну од две понуђене.

Ако епископа Артемија гоне као злочинца  а ако он није злочинац, ко је онда тај који га гони.

Ако се у потеру против њега укључио суд и полиција који кидишу једино на оне на које их напуцка власт и који представљају физичку силу државе а не Духовну силу Цркве Божије.

Ако педери за почетак обезбеде заштиту министра полиције а затим добију политичку функцију у његовој  странци.

Како онда можемо да останемо равнодушни? Нисам зилот али нећу да будем ни неми  незаинтересовани посматрач онога што се ради од цркве у којој сам крштен, и државе у којој сам рођен.

Унутарцрквени раскол производ је раскола Ума Душе и Срца од врха до дна и цркве и државе и друштва.

Нико не може служити Богу и мамону, никад па ни у ово тешко време тешких одлука.

Човек се полако губи у мамоновом систему вредности и постаје државно власништво и то оне планетарне државе робова и господара.

Криза у којој живимо, Богом је допуштена, и морала је да дође и да поруши све оне куће сазидане на песку.

Сведоци смо како се куће сазидане на песку неистине, који се данас под њима осипа, претварају у рушевине родбинске, пријатељске, брачне, љубавне, црквене и државне.

Није важно колика је кућа него који јој је темељ. Очигледно да поред камена и на камену који се зове Христос има и сламе и плеве коју је неко неодговоран уграђивао у темеље и зидове и Цркве и државе и света.

Америка или Русија постаје питање свих питања наших тужних дана.

Сила долазећа  или одлазећа, чује се недоумица многих, па се некако само намеће питање, а шта је са малима.

Ако се Божија сила показује у људској слабости зашто ми пристајемо да се уподобљавамо силнима.

У великом или у малом Дух дише где хоће,  тамо где је чисто срце а не нуклеарна сила.

Наше је да се надахњујемо Божијим Духом Истине чистимо срце, ум и душу и чекамо. А ако је Бог за нас ко ће против нас.

Бог подиже и обара и људе и империје. Бог с нама нада на славу, а не Америка или Русија, Бог Духовна сила над свим силама физичким.

Смена дивова мора проћи мимо нас а не преко нас. 

Нама вечно распетима између Истока и Запада најбољи је онај Пут изнад по речи Светог Николаја.

Сила која одлази девалвирала је себе престанком вршења Богоугодних  дела и умножавањем злодела ради умножавања и очувања власти.

Сила у доласку вршиће Богоугодна дела док не надјача силу у одласку а кад се зацари опет Јово наново.

Бог се не може приземљити ни Америком ни Русијом, Царство Божије апсолутног добра није од овога света, на овом свету добро и зло се смењују кад испуне од Бога дате рокове.

Наш Бог живи на небу и у нашим срцима ма где ми били, или не дај Боже, а даде по допуштењу, јуримо за мамоном ма где нас он мамио.

Ако пажљиво загледамо вишедеценијски владајући систем вредности, запазићемо да је мамон паралисао и преокренуо по свом све Божије токове.

Ми смо данас једна национална руина, суво дрво, које се све више суши.

Ограниченим рађањем од стране раздржављене државе ускраћује се рађање, бар оним брачним паровима у којима интерес није за свагда угасио љубав.

Подлегавши људским слабостима и жељама одбацисмо вољу Божију и због тога трпимо суд Богоодбачености.

Падом морала и умножавањем греха задужисмо Богу који нам допусти да сами себи сазидамо тамницу из које не можемо изаћи док не исплатимо дуг до последње паре.

Пакао у коме царују страсти а врлина се гони претвара пасивну већину у дрхтаве демонизовене створове који служе злом господару, страхом, бедом и понижењем. Држава нам се претворила у милионску шибицарско преварантску дружину у којој свако свакога вара и поткрада.

Тамница из које нам нема изласка док не исплатимо дуг до последње паре.

Лаж се поиграва нашим животима.  Друштвено додељене улоге стварају гомиле безличних и бездушних персона које прогуташе личност својих носиоца.

Ђаволски систем ствара човека ђавоимана за потребе пакла којим управља.

Предсказање Господње “убијаће вас мислећи да Богу служе” у наше време почиње да се остварује пуштањем с ланца свих капацитета лажи и преваре који протераше савест из људских умова и све затворише под лозинку роба, морам.

Плаћеништвом рода неверног и поквареног сруши се Божији свет да би се успоставио пакао са црним ђаволом на врху пирамиде система.

Слепа физичка сила морања једино осећа да ради физичког опстанка мора да једе а да би могла да једе мора да слуша и извршава наређења.

Није битно да ли су та наређења у складу или у супротности са Божијим законом, битно је да се њиховим извршењем омогућава физички опстанак.

Поштен човек старог кова и васпитања у паклу који се зове Србија где год био и ма шта радио сваког момента је искушеник окружен кушачима који га присиљавају или маме да се мане Христовог Крста и да се утопи у реци неморала и безбоштва.

У погледу питања остварења својих  Богом даних права и слобода Србин старог кова и васпитања је у овој и оваквој Србији јагње у непрестаном вучијем колу које свако системско вуче (у преводу јаре) може да коље до миле воље.

Време је да Србин поступи по српском чојству и јунаштву и да одбрани себе од оних других који не успеше да одбране себе од другог, па сад бесни кидишу на другог не би ли надокнадили неповратни губитак себе.

Дакле време да се јагњету остане јагње а јарцима постане вук јер то је једини кључ за излазак из духовне и физичке тамнице и цена намирења моралног дуга.

Христос и папа нису исто, Христос и Мухамед нису исто, Христос и Кајафа нису исто. Један је Син Божији и један је Пут усиновљења.

Син и слуга нису исто и никад неће бити. Србин може бити само слуга Сина Божијег а никад слугин слуга. Ово треба сведочити неустрашиво животом и смрћу и пред људским и пред Божијим Судом.

Немоћ под оком Свемоћи

Ulica se поvija pod snovima budnih i nadobudnih sawala, koja su i sama samo jedan san. Tren u veчnom pokretu, suprotna kretwa,otimawe od ustaqenog ritma, demonima goweni, жeqama mnogim шibani, probijaju zakone tela rastaчuћi se u prah niшtavila. San o sebi kao sasudu moћi izdignutom iznad granica smrtnog stvorеwa bezobzirno seje smrt na svom prekraћenom putu. Vreme u kome жivimo ubija demonizovanim smehom. Fikcija seчe na kriшke, televizija na svim kanalima, као на тоцилима, оштри ножеве, dnevna i nedeqna шtampa шarene ubice u sluжbi zlog gospodara. Nemoћ usamqenih upregnuta u svemoћ udruжenih, zahuktali voz izgubqenog voznog reda, obara sve skretnice, чvrsto се drжeћi  поmahnitалог  kolosekа.

Boqe bi prolazio da prodajem чvarke u vreme Бoжiћnog posta, nego prodajuћi poeziju u potroшaчkom druшtvu. Ponesem jednu torbu istine skupqene u pet песничких kwiжица, sednem na ulicu па prodajem istinu i kupujem laж. Kupovina mi kud i kamo boqe ide od prodaje, tako da onu изнету istinu gotovo uvek vratim neprodatu, ali, zato svakoga dana kupim torbu laжi. Sve u svemu trgovina mi ide dobro, ako nisam prodao, barem sam kupio. Kod kuћe tu kupqenu laж preraђujem u novu istinu. Moj posao je sliчan drvetu koje ugqen dioksid pretvara u kiseonik.

Vaш problem ne spada u domen moje odgovornosti. Odgovor koji se godinama u ovoj zemqi ispreчује ispred proseчnog Srbina. Na naшem nivou vlasti mi vam ne moжemo pomoћi to je u nadleжnosti ministarstva. Crna rupa prebacivaне odgovornosti s jednog na drugog u

kojoj godiшwe nestane desetine hiqada жivota. Pripadnost premoшћuje crne rupe, pripadnost jednoj od dve intersene organizacije navodno suprotstavqenih oko narodne dobrobiti.

Globalisti i nacionalisti svojski tamane one nepripadajuћe. Najgore prolaze ostvarene liчnosti koje u ovom svetu ne vide niшta значајније od краткотрајног prolaска кроз време. Po wima biju svi samo zbog wihove, од Бога добијене sposobnosti, da vide realno stawe i храбрости da ga iznesu javno. Obelodawuju planove skovane u mraku, potkopavaju zavere, skidaju maske zaverenicima, osvetqavaju oveшtale mrakove.

Pronaћi sebe ispod debelih naslaga relativne laжi. Iz socijalne krpe iscediti sadrжaj fantazmagorije, pa s pronaђenim likom шto daqe od mrжwe sveta.

Rasrbrqиvawe, obezliчavawe, preventivno napadawe, predupreђivawe neplaniranih dogaђawa, uчvrшћivawe poquqanih laжi. Neonacizam daje alibi globalistiчkoj laжi. Qudoжderi u slast krckaju svoj narod. Globus okruжuje bodqikava жica ameriчke proizvodwe.

Probode mi srce kao noж, lice jednog crnog deчaka niz koje шikqaju dva mlaza suza potekla nezadrжivo iz dva kao gar crna deчija oka, puna tuge i molbe za milost upuћene ne znam kome u ovom bezmilosnom svetu. Mali, otprilike petogodiшwi crnчiћ, prepolovqen glaђu iz srca poplavqenog suzama izliva dve reke iz uzburkanih duшinih vrela koje vapiju za miloшћu. Ko si bre ti! bezakoniчe koji drskom sebiчnoшћu otimaш tuђe жivote. Ko si bre ti! niшtavilo ispuweno prazninom koju uzaludno pokuшavaш da popuniш ubijajuћi druge. Ti si bre! niшta razbijeno u milijarde шupqih parчiћa koji se skrivaju od svoje sopstvene praznine. Ti qudoжderu posledweg vremena, mrtвацу koji bezuspeшno pokuшavaш da oжiviш proжdiruћi жive душе. Ti koji sve meriш potroшwom, i imaш nezadrжivu potrebu da posedujeш a sam zi zaposednut prazninom. Zar tvoje srce nema ona qudska vrela koja se evo razlivaju i  iz mojih oчiju dok ovo piшem.

Tumarao sam чudnim putevima Boжijim не успевајућi да пронађем некуд затурени  smisao sopstvenog postojawa. Besmisao sam utapao u изнуђеним sabrawima маргиналаца po zadimqenim periferijskim kafanчinama. Tonuo makar trenutno iz besmisla u niшtavilo, iz koga sam preva- зilazio sav taj jad, koji me je do guшewa ispuwavao, dajuћi mu ослобођење u alkoholnom ludilu.

Surov i nepomirqiv, kao raњena zver, decenijama sam besneo iz bunila u bunilo. Jednoga dana, dok uveliko trajaшe sezona lova na odmetnute zveri i kad se ispred mene ispreчi pitawe kontrolisana zver ili sloboda, odabrah slobodu. I zaista чudni su putevi Boжiji, tog putara koji из вечности izgraђuje puteve kroz vreme, koji onoga dana kada me pusti da proputujem ovim putevima i promilim ovim ulicama, znaшe i dan moje smrti. Mnogo je mudraca, onih koji golicaju uшi po poruxbini u ovo posledwe vreme, po Boжijem dopuшtewu.

Sloboda zla stvara svoje junake, vreme ih kiti lovorovim liшћem( koje kod pasuqa sluжi protiv nadimawa a kod сујетног чoveka obratno) i angaжuje ih kao jedan od mnogobrojnih udova svog slobodnog, zlu podobnog tela. Koga nasuprot toj telesini zla ako ne onog што искуси све горчине странпутице. Divan si Gospode putaru do светског ludila koji тек причасницима Своје чаше горчине omogћuјеш slast неспутаne slobode Духа.

Нормалан или не

Да ли сам нормалан то зна свезнајући Бог а не ја. Трудим се да живим искрено и поштено и да не прижељкујем другоме зло. Угао мог посматрања не поклапа се са углом посматрања већине мојих ближњих. Ко је у праву, и ко боље види, показаће време или вечност. Са моје тачке гледања сви ми живимо у оквиру друштва у ком се нормале намећу и мењају одлуком владајуће парламентарне већине, тако да до данас нормално првим заседањем скупштине може да се преокрене у ненормално. Мојим скромним видом ја разазнајем различите степене ненормалности, чак се деси да видим и лудост постављену на највише место. По јеванђелском учењу ми смо сви болесни а понајвише они који су убеђени да су нормални и у нормалном свету. Реч Божија захтева од нас да изгубимо себе у свету да би нас Он, Бог пронашао и да бисмо ми пронашли себе у Богу, притом додаје да је све велико у свету гадост пред Богом. Знам да сам мали и болестан, дакле ненормалан и да ми је лекар потребан. Ко то не зна тај је одбацио Бога и његово сведочанство. Бог је једном за свагда успоставио апсолутне норме, али како рекох на почетку, постоје и друге релативне норме које успоставља човек за своје себичне потребе. Такав од Бога удаљени човек на место Богом дане царске власти успоставља власт по свом људском мудровању и већинској глупости. Кад кажем мислим на власт садашњег света и века која није ништа друго до један манипулативни систем одрођене мањине над заглупљеном већином. Ова мањина и већина, загледане у себе и једна у другу, не виде између својих група ништа друго, и не остављају никакву могућност да изван њихових група постоји још неки облик живота. Манипулацију мањине над већином спроводи мањина која се издваја и просејава из већине пентрањем уз вавилонску кулу лажног светског знања и међусобном издајом. Да изван Бога нема знања ова самозадовољна мањинска елита незна и све своје наде полаже у науку отровану дарвинизмом, марксизмом, папиизмом, протестантизмом, илуминизмом, комунизмом и осталим сатанољудизмима. Хиљадама година злоради Тајна Безакоња да на место Богочовечанске науке, и једном засвагда успостављене норме,  успостави своју антинауку и антинорму. Дакле да сруши Бога и на његово место постави себе. У ту сврху у континуитету смишља све нове и нове сатанољудизме преко људских крхотина отпалих од  Богочовечанског односа љубави, истине и правде.  Плод тих сатанољудизама су и оних измишљених седам партизанских офанзива, и братство човека и мајмуна, и слобода, правда, једнакост која долази као државни дар, а не дар дарован човеку Богом самим рођењем. Плод тих сатанољудизама је и француска и совјетска и све друге револуције. Плод тих сатанољудизама су антикултурни симболи нашег времан. Тим сатанољудизмима служило је и служи, све оно што је отпало од Богочовека да помраченом свешћу и жигосаном савешћу служећи својим људским слабостима служи злом господару. Дарвиново братство са мајмуном успева у великој мери да пољуља Богочовечије братсво и у ово наше време.  У многим међуљудским односима човек је човеку мајмун и то с поносом, без трунке стида. Слободан у греху није исто што и роб греха. Слободан у греху греши по уграбљености од стране непријатеља људског рода тренутним губитком своје слободне воље и потпадањем под тренутну власт греха. Под утицајем непланираних ситуација овај грешник бива искушаван и својим слабостима подлеже искушењу, одваја се од Божије воље и присаједињује греху. Ово пролазно душевно стање изненадног налета повећане грешне жеље праћено је немиром а после остваривања грешне жеље кајањем и самооптуживањем пред Богом. За превазилажење овог пролазног стања Бог даје човеку потребне силе и човек постепено постаје јачи од грешне жеље која га искушава. Роб греха греши по морању. Он је са кушачем направио пакт о ненападању, одрекао се своје слободне воље, помрачио савешћу и радосно служи греху и неправди за неправедну плату са опрвданим морам на устима. Као и Адам некад и он својим морањем окривљује онога који га на грех нагони мислећи да тиме скида одговорност са себе. Палост своје воље покрива бежањем у заборав од мисли и осећања које га оптужују све док га новопридошли греси сасвим не ослободе заборавом и Бога и Божијег. Људски живот се одвија на два плана, видљивом и невидљивом, унутарњем и спољном плану. Унутарња слобода предходница је спољне слободе. Човек Слободан изнутра господар је над својим одлукама и делима. У свету подељеном на добро и зло постоје и две  слободе, слобода добра и слобода зла. Слобода добра окренута је према слободи другог човека и манифестује се добрим намерама, спремна да се стави у службу обостране, опште користи. Она је увек прираст и другом и себи. За разлику од ње, зла слобода настоји да се себично оствари потцењујући вредност другога, болесно прецењујући себе. Неискрена је за разлику од добре слободе. Егоцентрична и егзибиционистичка не бира средства за постизање својих себичних циљева који су сви до једног величање и прослављање сопственог ја. Нарцисоидна и због тога завидљива према другом, у себичном величању види и почетак и крај. И једна и друга од ових двеју слобода поспешују се или ускраћују од стране оних снага код којих је сила и моћ. У зависности од умно духовног стања снага код којих је сила и моћ ове две слободе се међусобно боре али се ретко смењују. Савршених људи нема а људи су грађевински материјал људских друштава и држава, тако да нема ни савршених друштава. Промена стања људског организма растом и опадањем природно-физичких и  умно-духовних потенцијала представља савршени спој невидљиво-видљивих димензија људског битисања. Рађање је прелазак из бестежинског, безмерног и безграничног Божијег пространства у власт земљине теже и ограниченог земаљског постојања. Рађа се неразумно и несвесно људско створење са задатком пробуђења људске свести и остваривања себе као разумног људског бића. Живот на земљи није ништа друго до прохођење путем од неразумног Божијег створа до разумног људског бића у Богу.