Два се крила размахала, крила орла великога
У пустињу ужарену носе верну љубу Бога
Змија гадна отров бљује, звер прождире и зверује
Свет се у злу ваља, лежи у пустињу верна бежи.
Апостоле и пророке заменише паметари
Богмладенца у пустињу изгна исти закон стари
Кад те свет изгуби грешног имо си се родит рашта
Ледним умом човек суди а Бог топлим срцем прашта.
Праведнима Спас не треба, Господ благи грешне зове
Да се кају, сакрушују па их диже у синове
Праведници врли горди што грешнике мрске гоне
Безљубавни безрадосни ко цимбали празни звоне.
Суза Христа Божјег Сина свегрешног ме злог умива
Мутну реку душе грешне бистри вода Божја Жива
Крв ми грехом оцрњена судбу тешку исписала
Крв пречиста Сина Божјег од зле судбе окупала.
Часним Крстом част се стиче а не виком многих грла
С ћутљивима Бог говори језичави служе чула
Не бере се смоква с трња нит грозд сластан са купине
Премудрост је дар страдања Ти је делиш Божји Сине.
Нема коментара:
Постави коментар