ПОМАЗАНИК

Да је Давид Свети био

Нашег књаза бледа слика

Цара копљем би пробио

Саула помазаника.

Не даде му верност Божа

Царској сили наудити

Залуд царе копља ножа

Не могу те ја убити.

У руке ми Бог те даде

Сам ти ножем скут засекох

Да пожелех глава паде

Помазана, ал Не! рекох.

Круну Богом обећану

Пре времена не хтех стећи

Твоја глава другим пану

Ожалих те у несрећи .

Наш Велики Милошица

Не беше та рајска тица

Он земаљских страсти слуга

Уби кума, Божјег друга.

Још касапе унајмљује

Помазану главу деру

Татарину наређује

Кас у Стамбол љутом зверу.

Да он љуби турске скуте

Ко што љуби србске снаше

Верно пашче звери љуте

И звер љута браће наше.