петак, 25. фебруар 2011.

НА СВЕТОГА СИМЕОНА





Пашчадија тмаста Србину отима
Дедовину свету служи зверовима
Кулуком промени рад свет у слободи
Па му душу дави ко маче у води.

На чело Каина, Барабу и Јуду
Па у расап Србље и свештену груду
Буди се Србине вода ти до грла
Док те у сну држе животињска чула.

Симеоне Свети љуља ти се дело
Државу ти руше кушајући тело
Прогон змијски гмази законским оквиром
Дављеник нестаје под склопљеним виром.

Пред кушачем пали кушачи постају
Па у најму гоне с керберима лају
Седам смртних греха упрежу демоне
Сиромашне духом бездушни да гоне.

Ноћ дубином клизи кроз умове пале
Па журе да кућне темеље развале
Мишеви у срцу у паници циче
Нож се крвав стоци кланици примиче.

Док гехени служи све уз осмех мазни
Курва пород рађа да верне саблазни
Србине не бој се храбро се прекрсти
То сатану Бог из тамнице пусти.

У тело се Божје смирено сабери
Пред његовимтелом дрхте светске звери
За тебе се моли братија небеска
И камен уздише мироточи фреска.

Пастира ти доброг добри Господ даде
Да превије ране и испуни наде
Два крила од орла над Србијом круже
Николај и Јустин србском роду служе.

Вишњи Јерусалим купа вечна слава
На престолу седе два питома лава
Син у оцу слављен и отац у сину
Симеон и Сава уздање Србину.

Грешни раб Христове Слободе
Рајица Марковић.

Нема коментара:

Постави коментар