МИЊА ПАМЕТАР

Стиже писмо од Ирода цара
Да он шаље Мињу паметара
У Србију земљу Светог Саве
Да Србљима изокреће главе.
Он преучен ревношћу испуњен
Нек збуњује кад сам није збуњен
Нек подиже на хришћанство тужбу
Док га врне под законску службу.
Млађан Миња жељан царске славе
Све напамет изучио главе
Он паметар од вишега реда
У закону живог Бога гледа.
Крену млађан у пусту Србију
Где за веру гину ил убију
Па се мудро у препирку пусти
Дал се крстом крсти ил не крсти
Дал недеља по закону служи
Врти млађан ко црвић по сржи.
Нагнат ватром ревности за злога
Добауља и до прага мога
Да преслиша мог старог бабајка
Дал се слави ил не Божја мајка.
Ту похули на иконе свете
Живе свеце у мртве окрете
Они ћуте и са зида гледе
Мом бабајку костреше се седе.
Светим Савом гостољубљу спреман
Дал да ћути ил да бије неман
Што нам Бога распе на Голготи
Па и данас пасју веру коти.
За језик се бабајко уједа
Ни да бије змију ни да гледа
Преко прага угмизала беше
Неком причом која уши чеше
А сад фитиљ на виделу тули
И на праву веру змијски хули.
Не хте руку дигнути на госта
Трпе мушки док не рече доста
Испрати га с оне стране прага
Прекрсти се кад отера врага.
Кад се врати рече децо драга
Никад више змија мога прага
С ове стране неће погледати
Ил ћу стати на пузећег врага
И петом му главу размрскати.
Ко се крсти нашки са три прста
Благодат му точите из уста
Божју Мајку ко у чести чува
Пред вратима нек се не изува
Ко икони клања се и моли
Добро дошо са хлебом и соли.
Док Бог свети свим створеним влада
И праведном правдом вечном суди
Нема места за оваквог гада
Да још једном кроз дом ми засмрди.
То изрече мој бабајко стари
Хитро скочи брикете ужари
Па он кади кућу од некрста
А молитве брује му из уста.