Небеска Србија

Неразумна животиња по природи или бог по благодати лични избор сваког од нас. Телом или духом страстима или покајањем до смирења кроз овај пролазни земаљски живот. Дводимензионалност човека оно је што га издиже изнад осталих природних створења и поставља у средиште Божијег стварања. Граничник двају светова материјелног и Духовног, времена и вечности, човек у себи мири небо и земљу или их непомирљиво завађа. Трајати у пролазном материјалном свету материјом створеног тела или тело преображавати нествореним силама Божијим питање је свих питања на које сваки од нас створених ваља за себе Богу дати одговор. Младост необуздано пијанство чула, пијанство од ког сам тако дуго посртао, код мене је трајала продужено и необуздано, читавих четрдесетак година. И данас се неретко деси да се пробудим опијених чула. Шта ћу,трезним се, присиљавам себе да не вршим вољу чула, да и по старе дане не останем чулни роб. Ништа ружније од старца скривеног у младићку нехајност и затегнутих бабетина које би да буду атрактивне Еве до гроба. Младост није од овога света и није у вези са помодарством, она је дар бесмртног Духа оног што нас чини дводимензионалним створењима. Друга димензија природном створењу недоступна, јер како рече Свети Апостол Павле тело и крв не могу наследити царство Небеско, јесте она Небеска Србија којој се задњих деценија многи расрбљени Срби и белосветски камени спавачи подсмевају. Дакле Небеска Србија отаџбина је небеских људи, Срба синова светлости, оних који нису дозволили да их владавина таме овог пролазног света упосли у својој континуираној вековној превари. Небеска Србија вековима сабира небеске грађане од оних Срба који Христовим Васкршњим силама преобразише грешна тела наслеђена од праоца Адама. Тих Срба некад је у времну бивало више некад мање, али увек их је било и увек су се прибројавли свом небеском јату. Апостолство србског народа кроз Светога Саву поврати Србе стари и славни у историји заборавом сакривени и у времену изгубљени народ на Пут Светлости и проналажења изгубљеног сећања.