У част србског светитеља чудотворца Николаја
Завет дајем чисте свести не с присиле и очаја
Да из мога пера неће изаћ више ништа прозно
Јер све прозно даде дрво од познања оно грозно.
Са дрвета мог у Рају јешће онај ко победи
А живота дрво слатко само Божји песник следи
Ово вино са Небеса не претварај ти у бозу
Духом Божјим Богу пиши лукавом остави прозу.
Кад ти језик огањ пече свете Божје благодати
То ти љубав Божја јавља види брата како пати
Ајде крени у зверове кроз циркуске те арене
Међ лавове ступај смело носићу те а ти мене.
Божја земља, Божја вода и Дух Божји и Бог хода
С творевином себе меси Творац вечни са Небеси
Зар не рекох Богови сте за мал сишли са Небеса
Нисте врећа закрпљена костију и људског меса.
Нема коментара:
Постави коментар