НЕ БЕРЕ СЕ СМОКВА С ТРЊА

Два се крила размахала, крила орла великога
У пустињу ужарену носе верну љубу Бога
Змија гадна отров бљује, звер прождире и зверује
Свет се у злу ваља, лежи у пустињу верна бежи.

Апостоле и пророке заменише паметари
Богмладенца у пустињу изгна исти закон стари
Кад те свет изгуби грешног имо си се родит рашта
Ледним умом човек суди а Бог топлим срцем прашта.

Праведнима Спас не треба, Господ благи грешне зове
Да се кају, сакрушују па их диже у синове
Праведници врли горди што грешнике мрске гоне
Безљубавни безрадосни ко цимбали празни звоне.

Суза Христа Божјег Сина свегрешног ме злог умива
Мутну реку душе грешне бистри вода Божја Жива
Крв ми грехом оцрњена судбу тешку исписала
Крв пречиста Сина Божјег од зле судбе окупала.

Часним Крстом част се стиче а не виком многих грла
С ћутљивима Бог говори језичави служе чула
Не бере се смоква с трња нит грозд сластан са купине
Премудрост је дар страдања Ти је делиш Божји Сине.

КРИВ САМ ШТО САМ СРБИН

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Ја, Радован Живановић из Крагујевца,
Рођен на Ваведење Пресвете Богородице 1939. године.
Одоворно изјављујем пред Страшним судом:

Крив сам: што се зовем Радован,

Што сам жив и што сам Србин

Што Њих има хиљаду а ја сам сам

Што ми чукундед представи душу с турског коца

Прадеда паде од бугарског бајонета

А деду Хрват из Сиска уби

Крив сам што ме сећање служи и што то знам.

Крив сам што ми оца на вешала дигоше Немци и обесише

У Крагујевцу код Бојаџића млина

За време другог светског рата и Адолфа канцелара

А имао је двадесет седам година, ни дан више

Крив сам што имам четри ћерке и једног сина

И што верујем у Христа бесмртног цара..

Крив сам што ми у грудима куца срце топло, живо

Што њиме живим, волим и праштам, не трајем трговином

Крив сам што сећањем предвиђам, оптужен за око урокљиво

Што славим славу и колач преливам вином.

Крив сам што на шамар добијен образ окренем други

На трећи напуним пушку и браним људску част

Крив сам што по цичи зими кад су часови тмуше дуги

Марићевића јаругу сањам а на њу с неба силази власт.

Крив сам што су ми Држава и Црква на земљи и на небу

Озидане каменом и душама светим

Крив што намерника сваког огрејах на топлом хлебу

Крив што заборавих да злу треба да се светим.

ЖЕНА ЈЕЗАВЕЉА

Да не беше Језавеље

Све би било много беље

Која место мужа пише

Казне смртне бесом дише

Пророчке је речи стижу

Да пси крв ће да јој лижу

И сва деца гневна њена

О кам биће разбијена.

С ОВЕ СТРАНЕ ГРЕХА

У супротност сушту све се преобраћа

Годином се мржње трен љубави плаћа

Све што рука грешна пожели и такне

Ореол изгуби оспе се у акне.

С ове стране греха све подлеже мени

Ноћна мора стиже сваки поглед снени

Реч се грлу враћа силом убрзања

Оног што је рече нагнана да гања.

Апсолут једини све себи сабира

Ко од њега бежи таквом нема мира

Он постане врећа костију и меса

Што закрпу штепа насупрот небеса.

Закрпа и врећа зар лаж могу скрити

Неискреним срцем небо заслужити

У привиду трају за очи показно

Привиђења злобна и шапућу мазно.

АМИН. ДОЂИ ИСУСЕ

Са хрпе што базди, човечјих органа

Склепају вампира свака два три дана

Да животни сок ми у сласт исисава

И тек кад пресиса сам се распрскава.

Овај крпељ, грозни нема људско лице

Нису му на месту глава ни гузице

Побркано све је на овом вампиру

Што ми крв испија на крвничком пиру.

Домаћина нема кад газдује странац

По карику дневно окраћује ланац

На поводцу кербер пса у шетњу води

Бог сатану пусти с ланца, да заводи.

Неред уређује савршенство реда

Амин. Дођи Исусе да слепац прогледа!

Камере ме прате, дискретне не зује

Амин. Дођи Исусе да глуви прочује!

Одасвуд измерен све на биометар

Амин. Дођи Исусе сакривен у ветар!

ПОМАЗАНИК

Да је Давид Свети био

Нашег књаза бледа слика

Цара копљем би пробио

Саула помазаника.

Не даде му верност Божа

Царској сили наудити

Залуд царе копља ножа

Не могу те ја убити.

У руке ми Бог те даде

Сам ти ножем скут засекох

Да пожелех глава паде

Помазана, ал Не! рекох.

Круну Богом обећану

Пре времена не хтех стећи

Твоја глава другим пану

Ожалих те у несрећи .

Наш Велики Милошица

Не беше та рајска тица

Он земаљских страсти слуга

Уби кума, Божјег друга.

Још касапе унајмљује

Помазану главу деру

Татарину наређује

Кас у Стамбол љутом зверу.

Да он љуби турске скуте

Ко што љуби србске снаше

Верно пашче звери љуте

И звер љута браће наше.

НА СВЕТОГА СИМЕОНА

Пашчадија тмаста Србину отима

Дедовину свету служи зверовима

Кулуком промени рад свет у слободи

Па му душу дави ко маче у води.

На чело Каина, Барабу и Јуду

Па у расап Србље и свештену груду

Буди се Србине вода ти до грла

Док те у сну држе животињска чула.

Симеоне Свети љуља ти се дело

Државу ти руше кушајући тело

Прогон змијски гмази законским оквиром

Дављеник нестаје под склопљеним виром.

Пред кушачем пали кушачи постају

Па у најму гоне с керберима лају

Седам смртних греха упрежу демоне

Сиромашне духом бездушни да гоне.

Ноћ дубином клизи кроз умове пале

Па журе да кућне темеље развале

Мишеви у срцу у паници циче

Нож се крвав стоци кланици примиче.

Док гехени служи све уз осмех мазни

Курва пород рађа да верне саблазни

Србине не бој се храбро се прекрсти

То сатану Бог из тамнице пусти.

У тело се Божје смирено сабери

Пред његовимтелом дрхте светске звери

За тебе се моли братија небеска

И камен уздише мироточи фреска.

Пастира ти доброг добри Господ даде

Да превије ране и испуни наде

Два крила од орла над Србијом круже

Николај и Јустин србском роду служе.

Вишњи Јерусалим купа вечна слава

На престолу седе два питома лава

Син у оцу слављен и отац у сину

Симеон и Сава уздање Србину.

Грешни раб Христове Слободе

Рајица Марковић.

МИЊА ПАМЕТАР

Стиже писмо од Ирода цара
Да он шаље Мињу паметара
У Србију земљу Светог Саве
Да Србљима изокреће главе.
Он преучен ревношћу испуњен
Нек збуњује кад сам није збуњен
Нек подиже на хришћанство тужбу
Док га врне под законску службу.
Млађан Миња жељан царске славе
Све напамет изучио главе
Он паметар од вишега реда
У закону живог Бога гледа.
Крену млађан у пусту Србију
Где за веру гину ил убију
Па се мудро у препирку пусти
Дал се крстом крсти ил не крсти
Дал недеља по закону служи
Врти млађан ко црвић по сржи.
Нагнат ватром ревности за злога
Добауља и до прага мога
Да преслиша мог старог бабајка
Дал се слави ил не Божја мајка.
Ту похули на иконе свете
Живе свеце у мртве окрете
Они ћуте и са зида гледе
Мом бабајку костреше се седе.
Светим Савом гостољубљу спреман
Дал да ћути ил да бије неман
Што нам Бога распе на Голготи
Па и данас пасју веру коти.
За језик се бабајко уједа
Ни да бије змију ни да гледа
Преко прага угмизала беше
Неком причом која уши чеше
А сад фитиљ на виделу тули
И на праву веру змијски хули.
Не хте руку дигнути на госта
Трпе мушки док не рече доста
Испрати га с оне стране прага
Прекрсти се кад отера врага.
Кад се врати рече децо драга
Никад више змија мога прага
С ове стране неће погледати
Ил ћу стати на пузећег врага
И петом му главу размрскати.
Ко се крсти нашки са три прста
Благодат му точите из уста
Божју Мајку ко у чести чува
Пред вратима нек се не изува
Ко икони клања се и моли
Добро дошо са хлебом и соли.
Док Бог свети свим створеним влада
И праведном правдом вечном суди
Нема места за оваквог гада
Да још једном кроз дом ми засмрди.
То изрече мој бабајко стари
Хитро скочи брикете ужари
Па он кади кућу од некрста
А молитве брује му из уста.

У ЧАСТ СРБСКОГ СВЕТИТЕЉА

У част србског светитеља чудотворца Николаја

Завет дајем чисте свести не с присиле и очаја

Да из мога пера неће изаћ више ништа прозно

Јер све прозно даде дрво од познања оно грозно.

Са дрвета мог у Рају јешће онај ко победи

А живота дрво слатко само Божји песник следи

Ово вино са Небеса не претварај ти у бозу

Духом Божјим Богу пиши лукавом остави прозу.

Кад ти језик огањ пече свете Божје благодати

То ти љубав Божја јавља види брата како пати

Ајде крени у зверове кроз циркуске те арене

Међ лавове ступај смело носићу те а ти мене.

Божја земља, Божја вода и Дух Божји и Бог хода

С творевином себе меси Творац вечни са Небеси

Зар не рекох Богови сте за мал сишли са Небеса

Нисте врећа закрпљена костију и људског меса.

ЧИЧАК

Ко што чичак на умору стреса главе чекињаве

Да се лепе за одело и људима муке праве

И Бог драги кад одбаци од љубави семе злога

Оно лута страно свету и без људи и без Бога.

Љубав што му Бог не даде због семена зла у себи

Оно гледа да украде брату, другу, мени, теби

Ко чичак се прилепљује по кућама туђим чучи

Бар очима да украде од чега га Бог одлучи.

Бог је љубав што се даје оном срцу које воли

Није роба на тржишту поред уља, масти, соли

Чиста срца он саставља да благослов роду сеју

Да се воле и милују и љубављу вечном греју.

Код лукавих тако није који земљом овом гмазе

Ти су ради срце дати за  дукате и миразе

На гори их кушач гадни свеза срамно и несвето

Сад користи њине дете лута само и проклето.

ЛУДИ И МУДРИ

Приликом злом нагнан обратих се  пре три дана,

Верној браћи многославној чуварима Божјих рана.

Борцима за веру свету предану нам од Господа

Обратих се текстом једним да ме братство борби дода.

Зид ћутања испречи се међу наше душе братске

Као бетон армирани што квартове дели градске

Благо време сипи тече прво јутро прво вече

Затим друго за њим треће.

Ајд још једном да покушам како чекам дан је трећи

Нестрпљење притисло ме као самар магарећи.

Обратих се снисходљиво ко што ваља мањи већем

Што не дознах даном првим да бар познам у том трећем.

Човек прост, сам, написах им, недостојан сваке части

Одговор ми браћо дајте а не славу и почасти.

Драга браћа брзом поштом одговор ми хитро шаљу

Нисам први што им судим да земаљском служе краљу.

Нит помислих нит изустих то шти ми се спочитава

Зло с језика не испустих ако јесам ево глава.

Још рекоше браћа драга текст што послах дуг да беше

Да молише Бога, врага да значење текста реше.

И сад ево шта ме чуди

Све учени мудри људи  што се каже паметари

Напамет што знају књиге и Нов Завет ко и Стари

Књижевници од заната а не празне главе неке

Па зар они што им главе пуне као библиотеке

Луду просту не схватају

Ко да луди не говоре с људима но с псима лају.

Тај текст спорни што написах није плод мог бритког ума

Јер одавно ја одбацих бедну раскош свог разума.

Да појасним ево има тринест пуних већ година

Како разум свој одбацих да ме више не заводи.

Тринест года дугих има неразумно по људима

Како живим на оштрици, светских мука у слободи

Ко што казах на оштрици где пустињско сунце греје

Трица свакој људској трици подсмех сваком ком се смеје.

Лудо Христа заволевши предадох му све на вољу,

Жену децу и све своје ако треба нек нас кољу.

Немам плате ни дневнице осим Бога ништа немам.

Паметар од света нисам нит се за тај посо спремам.

Ни рођендан своје деце напамет ја не бих знао

А некмоли датум какав што је свету штогод дао.

Ни саборе ни ратове не учио нит сазнао

Тако да се може рећи будала сам баш остао.

Будаластог сад ме чуди

Да врлински ови људи

Многомудри, многославни паметари од памети

У стању да нису били једну луду разумети.

Док будале чиста срца разумеше ово штиво 

Зар мудрацу где ум смета будали је разумљиво

Хвалим Оца неба земље који бира без зла душе

Па их шаље јадне луде да мудраце светске руше.

Небеска Србија

Неразумна животиња по природи или бог по благодати лични избор сваког од нас. Телом или духом страстима или покајањем до смирења кроз овај пролазни земаљски живот. Дводимензионалност човека оно је што га издиже изнад осталих природних створења и поставља у средиште Божијег стварања. Граничник двају светова материјелног и Духовног, времена и вечности, човек у себи мири небо и земљу или их непомирљиво завађа. Трајати у пролазном материјалном свету материјом створеног тела или тело преображавати нествореним силама Божијим питање је свих питања на које сваки од нас створених ваља за себе Богу дати одговор. Младост необуздано пијанство чула, пијанство од ког сам тако дуго посртао, код мене је трајала продужено и необуздано, читавих четрдесетак година. И данас се неретко деси да се пробудим опијених чула. Шта ћу,трезним се, присиљавам себе да не вршим вољу чула, да и по старе дане не останем чулни роб. Ништа ружније од старца скривеног у младићку нехајност и затегнутих бабетина које би да буду атрактивне Еве до гроба. Младост није од овога света и није у вези са помодарством, она је дар бесмртног Духа оног што нас чини дводимензионалним створењима. Друга димензија природном створењу недоступна, јер како рече Свети Апостол Павле тело и крв не могу наследити царство Небеско, јесте она Небеска Србија којој се задњих деценија многи расрбљени Срби и белосветски камени спавачи подсмевају. Дакле Небеска Србија отаџбина је небеских људи, Срба синова светлости, оних који нису дозволили да их владавина таме овог пролазног света упосли у својој континуираној вековној превари. Небеска Србија вековима сабира небеске грађане од оних Срба који Христовим Васкршњим силама преобразише грешна тела наслеђена од праоца Адама. Тих Срба некад је у времну бивало више некад мање, али увек их је било и увек су се прибројавли свом небеском јату. Апостолство србског народа кроз Светога Саву поврати Србе стари и славни у историји заборавом сакривени и у времену изгубљени народ на Пут Светлости и проналажења изгубљеног сећања.

О прогону

Прогон почиње неприметним стварањем разлика, фаворизовањем једне групе људи и запостављањем друге. У почетку разлике нису велике али ако се временом увећавају из дана у дан и из године у годину створи се подељено друштво групе привилегованих и групе у почетку запостављених а на крају гоњених. Може да буде али не мора да значи, пут је којим се врши раздељивање на добитнике и губитнике. Свима нама је све подједнако доступно на папиру док стварни живот демантује оно што папир трпи. Добро место у свету одавно не обезбеђују добра дела у славу Божију, уместо тога добре везе обезбеђују славу света. Шта су добре везе и како се остварују ако не добрим делима у славу Божију. Добра дела не могу се вршити без благодати Божије у Духу истинске љубави. Истинска љубав је жртвена и надилази људске природне физичке, умне и духовне снаге. Љубав ствара а мрзост разара. Љубављу према роду Србија је створена од родоначелника србске лозе Светих Немањића. 

Данашњи свет, овакав какав је, уздиже  забаву  у врховно добро земаљског постојања. Брига за душу потискује се добром забавом у непостојање. Човек све више постаје део мреже светске забаве у којој нестаје као мува у пауковој мрежи. Што је мрежа већа то је и човек успешнији. Ово је широки пут који данашње друштво нуди. Непрестано комуницирање најјефтинији је лек против досаде. Изван овог широког пута којим сви иду постоји и онај стари тесни пут скривен од многих очију оних са широког пута. Путници овога пута увек су били трн у месу времена и као такви гоњени од времена Понтија Пилата до данас. Кнез овога света поставља господаре времена, да временом неприкосновено владају. Под њиховим владама стварају се путеви по потребама њихових величина. Све треба започети од њих и њима сличних на тај начин да њихова величина плени свакога ко се са њом сретне. Своје сараднике на стварању тих путева заборава неприкосновени владар награђује истакнутим местима у свом вредносном систему. 

Људске мане последњег времена сасвим су потиснуле врлинске захтеве прошлих времена. Памет и лудост заменише места, неправда и правда, поштење и подлост, искреност и лаж. Популарност  постаде мера вредности независно од дела којим се стиче. Данас и серијске убице пишу мемоаре и на тај начин стичу популарност у овом пролазном свету. За то време далеко од очију и у пустињској тишини одвија се прогон оних усамљеника на тесном путу.

Прогон може да буде отворен и видљив а може да буде тајни и невидљив. Права на слободан живот се могу ускраћивати путем психолошког притиска кроз организоване случајне сусрете са људима који кипте мрзошћу. Слобода се може ограничавати несавесном службом службеника у власти. Божији мир у благе Божије дане дакле у недељу , може се реметити слањем полиције да изврши наплату новчане казне, што је постало уобичајена пракса наше власти. Много је могућности за вршење перфидног прогона невидљивог иком другом осим оног над којим се прогон врши. Прогон се такође може вршити бесправном изградњом индустријског објекта на три метра од врата иза којих прогоњени живи са својом породицом у кући наслеђеној од прадеде. Прогоњеном и ускраћеном за могућност остварења права на зараду може се свакодневно на врата слати служба савремених цариника принудних наплаћивача дугова савременог јудео-римског царства. Кад законске обавезе не обавезују подједнако и кад законска права нису свима подједнако доступна све је могуће. Уставобранитељи могу постати уставорушитељи, лаж може постати легално средство комуникације а лицемерје једина веза са питањима вере.

Прогон нема алтернативу укида људску слободу да наместо ње успостави људску силу. Прогон је наизменично топло и хладно, затезање и попуштање, замарање слично борби риболовца и упецане рибе. Прогон је наметање биометријских исправа у које улазе наши јединствени биолошки подаци. Прогон је поклањање добрих оцена из физичког музичког и ликовног на основу добрих оцена из метематике и физике. Прогон је првенство при запошљавању због исказане политичке лојалности и партијске припадности. Прогон је наметање једног општеважећег мишљења преко средстава информисања. Прогон је ускраћивање подједнаке могућности остваривања здравствене заштите сиромашнима и богатима. Прогон је кад један специјалиста медицине затражи хитан преглед од стране другог а тај други закаже за шест месеци. Ако прогоњени нема да плати његовом колеги у приватној пракси овај прогон се може завршити и смртним исходом. Прогон је кад суд отеже судски процес до застаревања тако да прогоњени не може да оствари своја законска права у законском року. Прогон је кад судија не пристаје да у својству сведока позове предложеног сведока који је политички функционер и учесник у власти. 

Популарност са једне и прогон са друге стране и непремостива провалија између њих. Забава која се умножава и премрежава све области живота у свету и мученичко  ношење страдлничког крста у очувању душе на другој страни. Много је путника широког пута, многи једу из руке звери.

Терани и вођени

Припадамо ли ми једино друштву и себи, или Њему у чију смо се смрт и Васкрсење крстили. Доживевши пад у себе и кроз себе пропадамо ли све даље од себе и Бога. Нормално ово је  процес који се одвија само у нашем заведеном уму док у стварном стању ствари од Бога и из Бога немамо куд побећи. У њему и од њега створени да у њему живимо и дишемо и јесмо. Срби народ Божији, у Бога крштени да Богу служимо и плодове праведности доносимо. Појединачно смо људи, Божији људи, један другом браћа, не лопови и убице. Ако јесмо то смо а јесмо једино у Богу. Изван Бога,  нисмо, претварајући се да јесмо, али нас наша дела изобличавају да нисмо. Бити или не бити, јесмо или нисмо питање је сад, и увек, и у векове векова. У Богу или изван Бога са Богом или против њега, брат или небрат вера или невера, слободан избор слободних људи.

Слобода Богом гарантована а не принудна покорност извиканим ауторитетима. Ни трске стукавши ни гласа подигавши путују путници вечног Пута. Да их дела не објаве свет их не би ни извлачио испод својих мерица. Док друштвени добротвори, пред тв камерама, сасвим транспарентно служе угроженом појединачном добру они с Богом суочени, позвању се одазивају тајним делом општег добра. Пред Богом и собом и пред другим људима ако нисмо увек исти неискрени смо и непостојећи. Окречени гробови који у себи носе мртве душе и варају сами себе. Живот је Истина изван које вечна смрт пастирствује својим неискреним стадом. Време вара, вечност суди праведним судом. Фикције у времену на темељима од песка који цури зидају своје фиктивне дворце и не хајући колико је станова код Оца Небеског.

Добротвори угроженог појединачног добра стасали из строја привилегованих злоупотребљивача општег добра, на сто хиљада поједених кућа сазидају једну, мученику несрећним случајем осталом без крова над главом. Увек будна телавизија снима добра дела а прећуткује савршени пљачкашки подухват логистички подржан многим институцијама система. Успешне добитничке лутке и неуспешни народни губитници играју додељене улоге под будним оком режисера богопротивне представе. Представа није живот, живот је изван представе, живот може да аплаудира смејући се представи, или да јој звижди. Живот је усамљени гледалац у публици кога представа повремено успе да насмеје својом шибицарском баналношћу док упорно покушава да га засени собом и увуче у своје у времену понируће гротло. Што је живот животнији то је представа незанимљивија и провиднија. Живота нема без Животодавца, као што представе нема без лажљивог режисера, оца лажи.

Данашња Србија под игом европоцентричних странака, посрће обезглављена и обесправљена на путу самонестајања. Укинућем права на алтернативу, Србима у Србији се укида право слободног живота у Духу Истине. Политички прогон неистомишљеника врши се најперфидније репресивним институцијама система. Ко се дрзне да, уместо да извршава наређења, мисли својом главом, бива изопштен и одбачен од заједничке касе и могућности остварења других загарантованих законских права, далеко од квалитетног живљења и делања. Таквима преостају законске обевезе које се злоупотребом суда изврћу у неумољиво средство прогона.

Пут самонестајања, на који нас терају без права на алтернативу није наш Србски историјски пут кроз теготну долину времена. То је опсенарски пут европских опсенара који истину заменише привидом, Бога човеком и живот приказом. Србска глава Свети Сава чија глава беше Христос Господ, даде нам Пут за век и векова, на коме ћемо бити своји и Божији. Његов отац, Велики Жупан Стефан Немања, даде нам државу и аманет да је чувамо од свих завојевача, и домаћих и страних. Оставише нам живот у части са својом главом на раменима у границама своје државе и са отачким заветом у срцу. Такви какви јесмо постадосмо и остадосмо сметња сваком уједињењу у себичној користи владајућих елита прошлог и садашњег света.

Нит се терам нит се водим путем самонестајања. Остваривањем себе у стваралачкој слободи протежем се изнад окова простора и времена и трудим се да животу враћам украдену лепоту. Стваралаштво занимањем потиснуто у последње редове живота тавори на рубовима света, тамо где друштвени слух и вид не досежу. Стварам док се у књигама овога света водим као лице без занимања. Тешим се да је у крајњој нужди боље и лице без занимања него онај који се занима без лица. Многи и премноги заниматељи и заниматељице, без лица и без главе, осам сати дневно, пет дана у недељи, седе, шетају, лакирају нокте или штуцају бркове и за то примају плату сваког месеца. Уместо да се занимам “као сав нормалан свет”, ја ударам главом о зид, живи зид, од њих истих без лица и без глава покорених и узиданих у непрегледни окречени зид.

Уједињује се свет укрупњава се тело од многих обезглављених, окречених зидова и гробова и однарођених народа. Под туђом капом с туђом главом на раменима нестају народи један за другим. Интернационалне централе шире своје канцерогене идеје преносећи их својим  ћеркама политичким партијама по раздржављеним државама однароднованих народа. Уједињавање под фирмом европске уније истовремено је системско разарање и убијање националних држава и искорењивање слободних људи. Себична корист привилеговане користољубиве мањине руши земље и градове и уместо њих подиже интернационалну тамницу бројевима уподобљених грађана видео надзором свеобухватног глобалног села. Човек и породица, држава и црква руше се као накривљени зид од стране обманутих сопственом величином. Они, оправдани, гоне и руше нас криве. Оних деведесет девет праведника којима покајање није потребнo, лове нас изгубљене овце Христове што се  се за свој део  кривице кајемо, не би ли нас раздвојили од Бога,  душе и савести.