У време кишних дана мисли су ми вијугаве
И мутне као Рио Браво дел Норте
Са напором пливам уз матицу
Која ме неумољиво носи
Моје похабано одело натопљено водом
На дно ме вуче као олово
Отежавајући замахе уморних руку
Упола већ откинутих од тела
Мој краул више и не личи на себе
А треба пливати упркос умору
И овим досадним кишним данима
Уловљеним између стрмих обала.
Нема коментара:
Постави коментар