ИЗГМИЗЛЕ ИЗ НОЋИ

Изгмизле из ноћи душе аветиње
У најму туђина руше нам светиње
Лукави се диже на Божанску клицу
Да потопом сатре свету Грачаницу

Од зидина живих и од тампон зона
Не чује се јаук ни јецање звона
Од њих два на њиви узеће се један
Ал не пари продан него Богу предан

Подмећући леђа безбожничком бичу
Бранитељи Бога из презрених кличу
Док владике ћуте попови се крију
Тек неМонах брани Бога и мантију

Откако се могу бројати на прсте
Срби што се Духом у истини крсте
С водом поврх главе све Божије тоне
А мутава звона ниоткуд не звоне

Од људскога страха тела оболела
Од Оца духова срамно се отела
Да Божијом црквом остасмо у телу
Над воду би дигли Грачаницу белу.