И КАД МЕ НЕ БУДЕ

Кроз трње пролазим стопало ми голо
Око мене кругом кружи вучје коло
У хору гласина и писци гласића
Ослушкујем верно глас властитог бића

Од слободе саздан пружам се ка Богу
Трнови се у дух забости не могу
Нагоњено бесом коло се окреће
Од потере вучје до верности псеће

Без себе кроз себе више пута прођох
Тамо где сад идем и одакле дођох
И кад ме не буде још ће светлост лити
Глас у вечној кретњи из властите бити.