четвртак, 12. фебруар 2015.

СА ДЛАКОМ МЕЊА И ЋУД


Вук самотњак у ноћи прикрива сенку своју
Док уском стазом вијуга ван чопора и стада
Куд он невиђен прође овце су све на броју...
Усамљен он је вук нагоном вучјим влада

У црну се умота ноћ стари ловац сиви
Длаку помеша с травом са шумом у једно пређе
Не хранећи нагон убице, лови да преживи
Са длаком мења и ћуд, лови све ређе и ређе.

Нема коментара:

Постави коментар