УПОРИШТА ЗЕМЉА НЕМА

На крилима папирнатим одлетела кока златна
У слами и у корнету јалов мућак хладно лежи
Дух почива пренемогнут телесина бубри блатна
Уловљено свако тело у својој се грчи мрежи

Лудо знање наштампано у књигама без покрића
Мудрост злата обезвреди и исмеја разум сребра
Златни грумен истопи се у лажљива три новчића
Закопало све се земно измећу два вита ребра

Од гурања лакомаца реалност се померила
Живот тече без покрића стихијама мутним ваљан
Смрт жигоше своје стадо сваком чело оверила
Или свићни па нестани ил по земљи гази каљан

Раскривено дупло голо бездан црни отворило
Мир ратове кредитира ратови су пројект мира
Прогоњено крилато се прелетањем уморило
Историја упловљава у дубине зверског хира

Истањена златна жица љуља темељ суверена
Звер склупчана срећу своју у јазбини тела тражи
Док с темеља песка сипи сјајног дворца бесна пена
Упоришта земља нема упитајте оца лажи.