Котрља улицом згурен и мрк
Убицама својим се смеје у брк
Између поноса и између стида
Сигурно скривен под кором вида
Чизмама гњечен по својски греди
Кад кад кроз зубе тихо процеди
На путу од жеље до стана срамоте
Гази ме свете свезани скоте
Ни искре бледе у сивој зони
Слова где празне ови и они
За смислом где се бесмислом врти
Јави се живот у инат смрти
Прође крај њега уздах му оте
Умрећу жељан женске лепоте.
Кад кад кроз зубе тихо процеди
На путу од жеље до стана срамоте
Гази ме свете свезани скоте
Ни искре бледе у сивој зони
Слова где празне ови и они
За смислом где се бесмислом врти
Јави се живот у инат смрти
Прође крај њега уздах му оте
Умрећу жељан женске лепоте.
Нема коментара:
Постави коментар