За зрневљем маште пусте селице се разлетеле
У годишња четри доба миграције птичје трају
Певачице пошле прве свраке нису одолеле
Митарењем, прелетањем, свака своме граби рају
Метковима среброљубља
поднебесни простор пуца
Контролори лета воде заштићено своје јато
Од мермера црног срце сасушени мозак туца
Из подножја ногу твојих проходало бежи блато
Ни на небу ни на земљи ад чаробни чардак шири
На све четри стране света, испод неба, испод жита
Папирната сила таме иза сваког лика вири
Док последња страна књиге слово задње не ишчита.
Контролори лета воде заштићено своје јато
Од мермера црног срце сасушени мозак туца
Из подножја ногу твојих проходало бежи блато
Ни на небу ни на земљи ад чаробни чардак шири
На све четри стране света, испод неба, испод жита
Папирната сила таме иза сваког лика вири
Док последња страна књиге слово задње не ишчита.
Нема коментара:
Постави коментар