ПУСТИ

Пусти језик хитри да слободом кује
На буктињи духа сјај слова усија
Што се никад није чуло да се чује
И не дошло на ум умом да просија

Пусти да на ветру трска залелуја
И писар се брзи творитељством гласи
Да речита јата хоре алилуја
А Бог руком глади беле браде власи.

ПРЕД ТОБОМ НОВО

Прође још једна ноћ окраћалих зуба
Невиним зраком сунце сусреће победника
Радуј се срцем целим силином небеских труба
Смех твој нек се заори на покретној изложби слика

Пред тобом ново све је попрскано росом
То сунце што те греје и прах под ногом босом
Отвори пртљаг од јуче неважног растерети
Дани се данима уче у ново силно полети.

ПОРАСТАО СИ
Порастао си, пресрастао дечије болести
За многе обмане чула неповратно престао
Ко би рекао да ћеш охлађене главе гледати на себе...
Готово назаинтересовано, и са дистанце
Ни слутио ниси да ћеш раскинути окове усуда
Који су те некад тако чврсто прикивали за стену
Одрешен од минерала полети изнад времена
Лети са птицама ослобођеним од себе.