ИЛЕГАЛА

Одлажем легализацију живота свога
За доба будуће оно после гроба
Као илегалац ја ћу потрошити старо и постаћу ново
У књизи живота уписано слово
Од нељудског страха срешћемо се иза затворених врата
Скријмо се у љубав од паса трагача пошлих из заната
Тајна је место за сусрете наше
У једно срце и једну душу у вино и крв из једне чаше.

ЗАМЕНИСМО

ЗАМЕНИСМО И ДВОР И ДВОРИШТЕ
У САТАНСКО ГРДНО ПОЗОРИШТЕ
ЗАМЕНИСМО СЛОБОДУ ЗА ЛАНЦЕ
ЗА ВЛАДАРЕ ПОСТАВИСМО СТРАНЦЕ

ПРОДАДОСМО ВЕРУ СА ВЕЧЕРУ
ЗВЕРОВИ НАС БЕЗ ПАРДОНА ЖДЕРУ
ЗА ПАМЕТ СМО ЛУДОСТ ИЗАБРАЛИ...
БЕЗУМЉУ СЕ ПОД СТАРАЊЕ ДАЛИ

СВОЈУ ВОДУ ПИЈЕМО ЗА НОВЦЕ
ШИШАЈУ НАС И КОЉУ КО ОВЦЕ
ВУЧЈЕ КОЛО ЗАИГРАВА КРУГОМ
ЧЕРЕЧИ НАС И ПЉУЈЕ С ПОРУГОМ

САД НАС СТЕЖУ КРАЦИ ОКОВАНИ
СВЕ НАМ ТЕШЊЕ БИВА У АПСАНИ
СТО ПУТЕВА ДО РОПСТВА ДОВОДЕ
А САМО ЈЕ ЈЕДАН ДО СЛОБОДЕ.

ТРАЖИМ ЧОЈКА

КАД СЕ ЧОВЕК И ДРЖАВА РУШЕ
ДЕБЉАЈУ СЕ БЕЗБОЖНИЧКЕ ДУШЕ

КАД СЕ ДОБРО ДИЖЕ НА РАСПЕЋЕ
НЕМА ЧОЈКА НИ ПОМОЋУ СВЕЋЕ

КАД СЕ ПРАВДА У НЕПРАВДУ МЕЊА
НЕПРАВЕДНА НИЧУ ПОКОЛЕЊА...

БЕЗУМНИЦИ СЛЕЖУ СЕ У ГРУПЕ
НЕМА ЧОЈКА НИ ПОМОЋУ ЛУПЕ

КАД ИСТИНА ПОД ЛАЖОВОМ ГРЦА
ЖИВА ДУША СТЕЊЕ ИСПОД МРЦА

ЛИЧНА КОРИСТ ОПШТУ ЈАМУ КОПА
ТРАЖИМ ЧОЈКА ИСПОД МИКРОСКОПА. 

СВАКО СВОЈОМ ТАЈНОМ

Вода мутна низ брда се слила
Сву равницу муљем потопила
Тамо где је била вера стара
Живо блато усправно тумара
Трулеж влада све по греху воња
Свако својом тајном безакоња
Даје принос убијању Бога
Ко год себе отргне од злога
Он постаје онај који смета
Изопштеник и покретна мета
Испод земље скупштина заседа
Ког ће с леђа а кога ће спреда
Богоборство даје своју децу
На пир звезди и полумесецу
Жеравице расипа кроз сламу
Да ужегне огњем густу таму
Адске слике кроз прилике гмижу
Атоми се против себе дижу
Отац лажи блудом сина роди
Да пред њега клече сви изроди
Блудница се горди блудним сином
И народе поји горким вином
Корист љуби љубитеље своје
Некад свето данас проклето је
Мреже зала од пакла до неба
Рука мушка под женском испреда
Ко је горе од доле се води
Најнижи је ко се озго роди
Нижи вишег и гони и прати
Док га снизи и за главу скрати
Сво се зверје с ланаца отело
Мртвом свету да сврши опело.

О БОЛНИМ РЕЗОВИМА

Стежем грло узапћујем крике
Око себе листајући слике
Црне слике што ми руке вежу
Док ми гркљан режу болним резом.

Свуд околом крв липти у кључу
Пререзани гркљани јаучу
Резовима изродничког мача
Мртва тела граби иловача.

Великаши проклете им душе
Стару славу новотарски руше
Домаћина рушећи у госта
Сервис власти, сервис смрти поста.

Нигде дана тмина у зеници
Подаје се месо воденици
Ноћ бездана пред слепцима иде
Вепрови се од нељуди стиде.

Великаши проклете им душе
Својим веком по хиљаду руше
Сервис власти, сервис смрти поста
Домаћина рушећи у госта.

Зле дружине у грабеж се дале
Неразумно робље повезале
Безумничке легије крстаре
Паклу служе љубитељи паре.

Великаши проклете им душе
Паклу служе силу Крста руше
Сервис власти, сервис смрти поста
Домаћина рушећи у госта.

МРЗИТЕЉСТВУЈУШЧИ СОВЈЕТ

Свињогузни развојни савез меса и блата
Свакодневно заседа
Под ревносном управом мрзитељствујушчег совјета
Покорене усисава, непокорне избљувава
Извикује, прећуткује, проказује, саблажњује
И од јутра до мрака у сласт сахрањује
Обневидели од тупогледог зура
До дна потонулих зеница,
Мрзитељствујушчи заседатељи
Лисичењем враћају угашених очију сјај
Буколико распилављене кревељнице
Начичкане у рашчупаним јатима,
Пресипањем из шупљег у празно
И прецртавањем прекопутних идила
По хиљадити пут испраћају ноћ којој се не иде.
С оне стране обневиделе шуме где не допире отров и шапат
Из шуме одсечено једно дрво расте
Сазрева и плодове даје. See More

УМНОЖИЛО ЗЛО СЕ

Командују јуриш Путин и Обама
Плаћеници напред убоги за вама

Све владаре света Армагедон зове
У последњи бој за владарске снове

Касапница људска млинове покреће
За топовским месом гавран јатом креће

Умножило зло се испод небесију
Журно да зацари својег злог месију. 

МРЗИТЕЉИ МОЈИ

Мрзитељи моји не мрзе мене
Не, они мрзе бољег од себе
А ја то сигурно нисам
Будући да су сви људи зли
И да је сваки човек лажа.

Само једног Праведника видео је свет
Тај Праведник је био Божији Син
Он је умро за наше грехе.

У Његову смрт сви се крстисмо
Грешним телом умресмо са Њим
Да више не живимо собом него Њиме.

Ако Њиме живимо Његова је љубав у нама
И ми волимо браћу као себе саме
Ако мрзимо браћу, нисмо га познали
Ни примили вером у своја срца.

СИРОВА ИГРА

Сирова игра синова греха

Разара слух салвама смеха

Прилазим трњу све даљи цвећу

Од ближњих и даљњих предат распећу

Пузеће мисли и ниске страсти

Затежу узде пролазне власти

Бесмрћем живим смртним умрећу

Од ближњих и даљних предат распећу

Гаврани врани јатима круже

Стигнуте мисли у рат удруже

Болове душе своје изнећу

Од ближњих и даљњих предат распећу

Глинена тела у грозници златној

Приносе данак години блатној

Блатњавој реци сам одолећу

Од ближњих и даљњих предат распећу

Неразум потоп разум притиска

Оргију крви објављује вриска

Неумом згрожен служим умећу

Од ближњих и даљњих предат распећу.

ЛЕПОТИЦЕ ЗАБРАЊЕНА

Ти лепотице забрањена
Што у јутра још нераздањена
У сан ми долазиш да се мазиш

Ти лепша од сваког цвета
А безмириснија од траве
Протрчиш из окованог света
Кроз врата моје главе

Ти живиш иза блиндираних врата
Великог брата
Чувана са седам брава
И док ти тело обамрло спава
Дух се отима и плови снима
Шапћући да још те има.

ПРЕУРЕЂЕЊЕ

Христос у мени врши преуређење
животног простора
Блудног сина изгони из тела
Ти долазиш ненајављена
Једно време гледамо се разроко
А по времена раговарамо раздељеним језицима
Одлазимо свако на своју страну.

За тобом долази Бараба
Нуди ми да заседамо својој крви
Да поштено, братски поделимо плен
Христос из мене жалосно га гледа
И са очима пуним суза изгони из мене.

За њим, ето и Јуде
Са торбом пољубаца и сребрњака
Образлажући план о издаји Сина Божијег
Издани изданак корена вечног
Очима Бога га гледа и људским језиком пита
Јудо, зар пољупцем издајеш Господа.

ДВОСМЕРНА ТРАКА

Од детета чедног до блудног сина
Стрмен је пут, путовање милина
Од блудног сина до чедног старца
Уз планинску врлет без поветарца.

УКРАДЕН ЖИВОТ

У Украјини убијају руске бебе
Сутра ће можда и тебе
У Палестини
Тек рођена деца спавају на мини
Над твојим духом племе влада
У логору зверском од града до града
Ти уљуљкан спаваш с каменом под главом
Опијен бљутавом нереалном славом
Обувен у тешке окупаторске чизме
Украден живот гази ти по лицу
Рушећи бесно старе топле избе
И подижући хладног бетон убицу.

ХРИСТОС У ВАМА

Христос у вама надање на славу
Превласт над телом и поруга врагу
Хришћани Срби појте Светог Саву
У Србији светој на Божијем прагу

Христовим Духом Србство Богу креће
Уз вертикалу, кроз хоризонталу
Науком Христовом зломе одолеће
Христом ће пристићи Христу идеалу

Христос се роди зачетник живота
Да објави Бога у човечјем лику
И да смрт разруши силом Саваота
Да сав свет припадне пред Божију слику

Да бесмртност јави злој се смрти пода
Да створење Божје врати ствараоцу
Христов Дух по земљи са људима хода
Исус се за њих моли Богу Оцу.

С ОВЕ И ОНЕ СТРАНЕ

Кад се с оне стране провалије пређе
Без Твоје руке назад се не може
Подржи ме зато с ове стране међе
На страни овој сачувај ме Боже.

Закони други с оне стране важе
Саветник дивни с ове стране буди
Над грешне мисли распореди страже
Савести будне што по правди суди.

ЉУБАВ, МИЛОСТ И ИСТИНА

Љубав, милост и истина посети нас са висина
Благодат и слава Оца роди људског Спасиоца
Обећаног Божјег Христа Бог у телу да заблиста
Дар љубави боголике да се распне за грешнике
Да све људске грехе плати и блаженство рајско врати
Царство смрти да разнесе грех и болест да однесе.

Четрес дан по распећу Распетог Васкрслог срећу
Највернији ученици Апостоли, Мученици
Он им срца укрепљује и у свет их упућује
Природу им преобраћа да му буду Божја браћа
Људско им за Божје мења све до светог Вазнесења
Кад се Силом Божјом вину Богу Оцу на висину.

Поред Оца кад се диже Он им Духом поста ближе
Сишавши у срца клети да им људско Божјим свети
Да крмани видом слухом Тешитељем Светим Духом
Да им срце жаром гори Бог у њима да говори
Дух од Оца што исходи за нови их живот роди
Да проносе Јеванђеље радост вечну и весеље.

САМ БОГ ЗНА КУДА

САМ БОГ ЗНА КУДА

Од када Сатана заведе Еву
Никад не беше грознијих дана
Људство се изгуби у земљином цреву
Готово утече из Божијег плана.

Од како Адам под Еву паде
Зацари лаж се у многом уму
Да људство узгаја рептилске гаде
У подземном хладном тамном лагуму.

У трајање потпаде наопако
За Евом зашлом по земљи чуда
До себе назад сам Бог зна како
До душе светле сам Бог зна куда.

БОГ ЗНА ЗАШТО

Свети Дух с небеских висина
Посредује код Оца и Сина
Уздасима из праумних врела
Божја искра сија из пепела.

Док на земљи песме одјекују
Божји дашци Бога довикују
Ником чујним вапај шапутањем
Молитвеним горе усијањем.

Земљом кружи свеколико људство
Безрасуђа само Бог зна судтво
Небо ћути испусти покадшто
Тло задрхти добри Бог зна зашто.

ПИВАРА

С десне стране Лепенице
Кроз сокаке и улице
Зградурине и страћаре
Дух нас води до Пиваре

Ту је градско језгро старо
Без полета нових маса
У трку за брзом паром
И под влашћу злог ужаса

У времену што се грчи
Пред налетом анатема
Крагујевац трку трчи
А Пивара мирно дрема

Ту у старом парку струји
Време прошло и будуће
Ту и славуј песмом бруји
На вечерње и свануће

Лишће с ветром ту шумори
У присуству будног цвета
Ту и срцу Бог говори
Старостване тајне света

Пивара је дала људе
И од пера и од мача
Због пиварске родне груде
Беше песме а и плача.

ПРОПАСТ ЛАЖИ

Цури вода на све стране,
Ту ни Вишну са сто руку
Да разма'не
Да запуши не би стиго сваку рупу.

Пропаст лажи
Са свих страна црне рупе разоткрива,
По којима на бол дражи
Црних душа трулеж ткива.

Растур куле
Примиче се из далека и из близа
И са десна и са лева,
Беле кости рушевина назиру се испод црева.

Трулеж леша заудара
И на људска куља уста,
Лажно братство коло води
И на земљи и на води.

У тишини и по страни
Канцер слаже своје мртве
Без почасти и без страже
Црне звезде грабе жртве

НИ СЛУТИО НИСАМ

Дубока је душа, 
Свашта може у њу да стане,
Да из ње искочи,
Неке ноћи неспаване,
Неке давно заборављене очи.

Изненада, сасвим,
Један лик из душе ми бану
У мисли право, из чиста мира
Као пијанац у кафану
У којој циганска музика свира.

Погледах удесно, иде
Изникла из мисли семена
Уназад године руши
Ни слутио нисам да толико времена
Чучи у мојој души.

ЦРНИ ЉУДИ

У ливена звона бије нова влада
Укинуће, каже, сиву зону рада
Радници на црно, црно вам се пише
Побелели коме ви требате више.

Немоћно је свако људско предузеће
У порезу које нема изузеће
Државна се каса порезима пуни
Пореском слободом пуне се тајкуни.

Протећи ће владом многе мутне воде
Док тајкуне лиши пореске слободе
Повластице буве у гиганте дижу
Зато власт и бизнис једно друго лижу.

А ви црни људи исцеђеног зноја
Створисте елиту повлашћеног соја
Оковане да вас у Европу води
И да вам уз пут прича о слободи.

ДЕГЕНЕРИСАНИ ИЗРОДИ

Они нису ми, они су дегенерисани изроди
Њихово смирење је пркос вишњој вољи
Њихов мозак разливен у тикви као мућак јаје
Покварен је и базди на прдеж ђавољи.

Деца проклетства, васпитаници демона
Устаници против истине, правде и љубави
Од њихових закулисних радњи љуља се васиона
Спољашњим сјајем крију да су унутра губави.

Гнусни оскрнавитељи свега лепог и светог
Гневни мрзитељи, злобитељи, завидљивци
Уживачи у распињању једном већ распетог
Полтрони сломљеног духа, дрхтећи смутљивци.

У самоћи свој змијски реп уједају од муке
А весела износе лица на вашар уз таламбуке
Слаб им је отров у жлездама, да убије нема дозу
Премештају нас само из наркозе у наркозу.

РОДИМО СЕ ОДОЗГО

Почетак је одступање од истине
Овим одступањем долази до кварења ума
Покварени ум покварење рађа жеље
Жеље траже пут до остварења
Пут смрти се великодушно отвара пред нама
Грабећи њиме покварене грабимо жеље
Квареж се шири по нашим органима
Грех неприметно постаје наша друга природа
А ми постајемо морални дегенерици
Дегенеризација захвата сав организам
Постајемо дегенерици духовни умни и физички
Родимо се одозго ако се желимо спасти.

ЗАЖИВИМО ЊИМЕ

Наше жеље су наши непријатељи
Сви смо ми рођени грехом отровани
Свих нас наслеђе је покварен дух
Грех је утиснуо свој жиг на наше душе.

Ми смо на земљи живи мртваци
Усковитлани прах што прохода временом
Лекар нама треба који је победио грех
Лекар нама треба који је победио смрт.

Не сањајте каријеру у држави смрти
Све амбиције своје окрените небу
Велика имена света у вечном горе огњу
Са Александром Великим Наполеон и Хитлер.

На овом свету само један гроб је празан
Само један безгрешан са неба сиђе
Да сломи жиг смрти и живот донесе
Истинским животом да заживимо Њиме.

ПЕСНИК И ПОСНИК

Песник и посник свуд уједно ходе
Песник смерно пости да се мисли роде
Посник тихо пева пој Божје слободе
Док један у другом реком живом броде.

Бестрашћа благослов носе кроз сва доба
Да раскују ланце устрашеног роба
Песник и посник свуд уједно ходе
Кроз песму СвеМира и кроз бурне воде.

Земаљска је слава за мелена плата
Па срамоту грле као трећег брата
Песник и посник свикли на свој пост
Провлаче се светом ко у госту гост.

Места нема страху где је Божјег даха
Бог човека диже из расутог праха
Стискају се песник и посник у кожи
Док створени свет собом Бог обожи.

ЉУБАВИ ОПРОСТИ ШТО О СМРТИ ПИШЕМ

Путем лажи стиже се у државу смрти
У својој профитабилној индустрији смрти човекоубица запошљава савести ослобођену радну снагу

На увек отворени конкурс
локалних и глобалних предузећа смрти јављају се смртоносци свих профила

Носачи авиона вредно грабе морем теглећи авионе на палуби
Авиони носачи експлозивних сејачица смрти уз најновије ноте популарне музике са својим се пилотима безбрижно сунчају на палуби тегљача

Смртоносан је живот у држави смрти, смртоносан и забаван
бар за оне које смрт не претекне у мајчиној утроби
ништећи речи рађајте се и множите се

Самољубљем ношени и свемрзошћу терани смртоносци мржњом дахћу

На демонијачком путу самоубиства убиство представља почетни корак

Медицина уредно пребројава лешеве заводећи их у електронску картотеку

Љубави опрости што о смрти пишем која ме са свих страна окружује
и не чуди се што те мрзи свет лудо богоносна

Послушан до смрти на крсту инвазију смртоносаца заустављаш на трен

Умирањем за све рушиш државу смрти коју неуморни зидари из почетка зидају

Носиоци смрти не пате од пада имунулошког система
зато се не чуди што популарност оваплоћених демона надјачава јеку црквених звона.

ГОСПОД ТВОРИ

Говорити и творити
А не празно чаврљати
Вечног Цара свуд дворити
А не мрцу угађати.

Где стрвином заудара
Ту смрт гробном тамом влада
Ту је јато лешинара
На крвавој гозби гада.

Ту те мрзе и проклињу
Ал ти воли и не брини
Господ твори милостињу
Сваком ком се криво чини.

РЕЧЕ МИ ЈЕДАН ЧОВЕК

Данас док седех испред суда
И кушах его на врућини
Ко ће попустити сунце ил луда
У инат и пркос злој лешини

Наиђе један човек туда
Културну зададе бригу ми ову
С очима црвеним од светских чуда
Прозбори слово о писаном слову.

Дани су тешки за културу,
Рече ми човек овај, један
Мислећи практично о свом туру,
И комад хлеба данас је вредан.

Књиге се, рекох, за живе пишу
А не за грехом умрле душе
Надсуштним хлебом књиге миришу
А топле се векне из пекаре пуше

Ви хоћете векну не хлеб са неба
Што овом свету живот даје
А свету хлеба истинског треба
Да уланчен с псима гладан не лаје.

БОЖЕ МИЛИ

Боже мили, царе сваког века
Пронађи ми несталог човека
У гомили лицемерног мноштва
Што ти служи ширењем безбоштва.

Боже мили, царе сваког века
Пронађи ми несталог човека
И доведи испред зграде суда
Где ја чучим, јуродива луда.

Боже мили, царе сваког века
Теби хвала што има човека
Ком продадох књигу што написах
Твојим Духом док по свету дисах.

СВЕ У СВЕМУ БОГ ДА БУДЕ

Неискрена зла гомила
Богу ребра поломила
Па га на Крст приковала
Царство таме основала

Царство таме и принуде
Да их свргне у нељуде
Мир блажени да не знају
Злој зависти душу дају

Властољубцем навођена
Руља с Богом одрођена
Царству смрти робски служи
Док мртвачки дуг одужи

А с престола Божјег мира
Отац вечни изабира
Васкрслога Сина чете
Духовнике и поете

Да поразе светског врага
Легионе бесних љага
Све у свему Бог да буде
Кроз Бога и Божје људе.

НЕ МИСЛИМ ШТА РАДИМ

УЧЛАНИО САМ СЕ У ПАРТИЈУ ДА ГУЗОВЕ ЗБРИНЕМ
ИДЕАЛ СЕ МОЈ ИЗ ПРАКТИЧНОГ РОДИ
СВАКОДНЕВНИ ТЕРЕТ ДА СА ЛЕЂА СКИНЕМ
ОД ПРОГОНА ОПШТЕГ СЕБЕ ОСЛОБОДИМ

У ПАРТИЈСКО ТЕЛО РЕШИХ ДА СЕ ДЕНЕМ
ДА САХРАНИМ САВЕСТ А ДА ТЕЛУ ПРУЖИМ
ДА СЕ ГОЈИМ ТЕЛОМ УМЕСТО ДА ВЕНЕМ
С ЊИМА КОЈИ ГОНЕ И СЕБЕ УДРУЖИМ

ЗА ПАРТИЈСКА ТЕЛА ПАРТИЈСКА СУ ВРАТА
КОМУНАЛНИХ СЛУЖБИ, ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА
ГДЕ СЕ ЛЕГУ ГЊИДЕ ОД ЈАВНОГ ЗАНАТА
ПРЕБЕГЛЕ У ПАРТИЈЕ ИЗ ОПШТЕГ РАСПЕЋА

НЕГОЊЕН САД ГОНИМ И СЛУЖИМ РАСПЕЋУ
МОРАМ, ИМАМ ДЕЦУ КОЈА ТРАЖЕ ХЛЕБА
У ПРОПАСТИ ОПШТОЈ ГРАБИМ СВОЈУ СРЕЋУ
НЕ МИСЛИМ ШТА РАДИМ МИСЛИМ ШТА МИ ТРЕБА.

ГРОЗНИ МРТВАЦ ХОДА

Грозни мртвац хода улицама града
Хода и шапуће као да се јада
Дао си ми реч да се грози свет
Да ходам по свету презрен ко авет.

Грозни мртвац хода улицама града
Сви му пад чекају али он не пада
Усправан ко биста на снегу и киши
Слуша глас у себи што налаже пиши.

Грозни мртвац хода улицама града
Концима за небо везана му нада
Зна за чије име презир мртвог носи
Најачим у себи он свету пркоси.

Грозни мртвац хода улицама града
Не да да га мрзост смори и савлада
Кад видите једног дана да га нема
Знајте место њега Бог другога спрема.

ЗБОГ ТВОЈЕ РЕЧИ ОМРЗНУ МЕ СВЕТ
И ОДБАЦИ КАО ГРОЗНОГ МРТВАЦА

СУРОВА ИСТИНА ДНА

Сурова је истина дна, и дно воли да машта о врху
зато му многи описивачи дна неискрено подилазе.
Сурова је политика дна, она се служи санкцијама
и изолацијама још пре санкција НАТО пакта.

И дно има свој пакт који покреће у окршај
против сваког ко му не подиђе.
Не дао ти Бог да надиђеш дно,
јер ћеш на својим леђима осетити сву тежину првородног греха.

Лако можеш доживети судбину Авеља
јер се људске судбине понављају.
Зато, ако немаш ништа лепо рећи о дну,
ти ћути, што би му се замерао.

Мада, исто ти се хвата, замерао се не замерао дну,
оно ће те мрзети без повода а волети с поводом.
А повод те љубави дна може бити киселкасти плод
користољубивог и неискреног корена а мржња
искрена и без повода јер се на дну мржњом дише.

У ЗАДЊЕГ ВОЗДИГНУТ

Грехом изопачен болестима стигнут
Убогим данима у задњег воздигнут
Одбих да се продам за неправу плату
Да заседам крви своме крвном брату.
Не ја, Бог у мени вечној страни наже
Законом у срцу до ума се таче
И рече не могу с вама да се лажем
Ево дајем срце, забадајте маче.
Реч Божја свемоћна, ко ће јој се отет
А ја тело, слабо, опачина пуно
Олињали вук, усамљен и проклет
Кога реч одева у јагњеће руно.
Године пролазе једна, друга, трећа
Нанизах их десет и још коју више
Крај мене се ваља трговачка срећа
А ја трском духа живу књигу пишем.
Троши ми се тело, трошна кућа греха
Непознат постајем и даљњем и ближем
Док се у прах мрви стара зграда смеха
Свој јагњећи храм у духу подижем.

ПЕТ КАПИЈА ВАВИЛОНА

Пет природних људских чула
Пет капија Вавилона
Отварају пут расула
Гуше јеку светог звона.

Помислима ударају
Зле нудећи своје сласти
Подмуклицом обарају
У окове адске власти.

Звоно звони у грудима
На узбуну Божјем створу
Жагор зашо међ људима
Па дозива све на гору.

Да кушају земне сласти
Ко богови да постану
Да заседну на трон власти
И страственом ватром плану.

Кроз прозоре људског ока
Зло ускаче душу мути
Трује реку крвотока
Раскољену да распути.

Зар лепота греху служи
Зар Божије ово дело
Са ђаволом злим се здружи
Да би на трон светски село.

Зар ме ватра тог додира
Распаљује црном смолом
Изводи из Божјег мира
Па ме роби злим ђаволом.

Воденица чула меље
Од жагора ко глас чује
Не пожели јер кроз жеље
Ђаво војску регрутује.

СУНЧАН ДАН

ДАНАС ЈЕ БИО СУНЧАН ДАН
И ОНИМА КОЈИ СЕ УПРАВЉАЈУ СПОЉА
ЈА СВОЈЕ СУНЦЕ ПРОНАЂОХ У МЕНИ
ПА МИ НЕ ТРЕБАЈУ ПОЉА
И ТРАВА ДА ЗАЗЕЛЕНИ
МОЈЕ СУНЦЕ ГРЕЈЕ
И КАД КИША ЛИЈЕ
СИЈА И КАД СНЕГ ВЕЈЕ
И КАД ОБЛАК НЕБЕСА ПОКРИЈЕ
ПО МОЈЕ СЕ СУНЦЕ НИЗ СЕБЕ СИЂЕ
КРОЗ ТРИ СЛОЈА ДУБОКОГ МРАКА
ТЕК КАД СЕ ПАУЧИНА ПАКЛА НАДИЂЕ
СТИЖЕ СЕ ДО ЊЕГОВИХ СВЕТЛИХ ЗРАКА.

ОВАКО НИЈЕ С ОНИМА КОЈИ СЕ ОД СЕБЕ КРИЈУ
И КАД ГРЕЈЕ СУНЦЕ И КАД КИШЕ ЛИЈУ

КОГА ПРОБУДИТИ

КОГА ПРОБУДИТИ И ИЗ КОГ СНА
КОЈИМ РЕЧИМА И КОЈОМ БУКОМ
ПРЕ НЕГО ПОЧНУ РАФАЛНА БУЂЕЊА
ПРАЋЕНА КРВЉУ И ЈАУКОМ.

КОГА ПРОБУДИТИ И ИЗ КОГ СНА
КОЈИМ РЕЧИМА И КОЈОМ ВИКОМ
КАД ОДОЦНЕЛА ПАМЕТ ПРЕТИЧЕ СМРТ
НА РАСТАНКУ САМРТНИКА СА СЛИКОМ.

КОГА ПРОБУДИТИ И ИЗ КОГ СНА
КАД ЈЕДНИМ СНОМ МНОШТВО СПАВА
ПОД ГОМИЛАМА НАБАЦАНИХ РУКУ И НОГУ
КАКО ИШЧЕПРКАТИ ГДЕ ЈЕ ГЛАВА.

НИКАД НИКО

НЕ ЧУДИТЕ СЕ БРАЋО АКО ВАС СВЕТ МРЗИ
ЈЕР СВЕТ ДУХОМ МРЖЊЕ ЗЛОГ ДЕМОНА ДИШЕ
ЈА ВАМ ДАДОХ ЉУБАВ МОЈИ ВЕРНИ ДРУЗИ
МОЈЕ СВЕТО ИМЕ НА ЧЕЛУ ВАМ ПИШЕ.

МОЈУ СЛАВУ МРЗЕ КОЈУ ПРОНОСИТЕ
И КОЈА ВАС НОСИ КРОЗ ОВУ ДОЛИНУ
ВИ ЖИВОТ СТЕ ЊИНОЈ СМРТИ ПРКОСИТЕ
ДОК ХОДИТЕ ДУХОМ У ОЦУ И СИНУ.

НЕМОЋНА ЈЕ МРЖЊА ПАКЛА ШТО ИХ ГОНИ
У УТРОБИ ЗЕМЉЕ ВОЂА ИМ ЈЕ СВЕЗАН
ТАКВИ СУ И ОНИ ПЛОТСКИ ЛЕГИОНИ
НИКАД НИКО СВЕСТАН НИКАД НИКО ТРЕЗАН.

СИНОВИ СВЕТЛОСТИ

НА СВЕТ УМОРЕНИ ДОК НОЋ СПУШТА ВЕО
ОСВЕТЉЕНА СРЦА У ПЛАМЕНУ ЦВАТУ
ЖИВИ ОТАЦ СРЦЕМ СИНА РАЗГОРЕО
УСАМЉЕНЕ ДУШЕ УЗЛЕТЕЛЕ ЈАТУ.

ЉУБАВ ПЛАМЕН БОЖЈИ СЕЧЕ НОЋНУ ТМИНУ
ПРИЧАСНИЦИ КРУШНИ БЛАЖЕНЕ СУШТИНЕ
СА НЕБЕСНИМ ЗЕМНИ САБРАНИ У СИНУ
ИСПИЈАЈУ СВЕТЛОСТ ВЕЧИТЕ ИСТИНЕ.

ОД ИСТОГА ДУШЕ ОДБАЧЕНЕ СВЕТОМ
ПЕТ ДРВЕТА РАЈСКИХ МЕЂ ЊИХОВИМ ЈАТОМ
ЛИСТАЈУ И ЦВАТУ ВРЛИНАМА ЦВЕТОМ
УКРЕПЉУЈУ ДУХОМ ПОБЕДУ НАД БЛАТОМ.

ЈОШ ЈЕДАН ДАН

БУДИ СЕ ЈОШ ЈЕДАН ДАН У ВЕЧНОМ ДАНУ
СУНЦЕ ОТВАРА ВРАТА ОД ЗЛАТА
ГОСПОДЕ СВЕ СИ ЛЕПО УРЕДИО
ОКО СЕ НЕ МОЖЕ НАГЛЕДАТИ ЛЕПОТЕ
ТВОЈЕ СЕ ТВОЈИМ ВИДЕТИ МОЖЕ
ТИ СЕ МОЖЕШ ПРЕПОЗНАТИ СОБОМ
СПОЉА И ИЗНУТРА ЧАША ЈЕ ТВОЈА
НАСУТА СВЕТЛОШЋУ ВЕЧНОГ ЖИВОТА
ИЗВАН ТЕБЕ НИЧЕГА НЕМА
САМО ТАМА НЕОБДЕЛАНА.

НАОПАКИ СВЕТ

У наопаком свету наопака слава
Наопака срећа наопака глава
У наопаком свету наопако ходе
Наопаком мишљу наопако воде

У наопаком свету наопаким стидом
Наопаки слепци царују над видом
У наопаком свету преврнутих нити
Наопака памет ловором се кити

У наопаком свету дим тартара пуши
Наопака љубав убиством се сврши
У наопаком свету да не видиш глади
Наопако причај наопако ради

У наопаком свету сви служе злој сили
Наопаке мантије и бели мантили
У наопаком свету да видиш зли ветар
Распни се наглавце као Свети Петар.

ЛОГОС СИЂЕ

Духом Светим или телом
Словом Божјим ил пепелом
Бесловесно са зверима
Ил са Светим Анђелима.

Слово Божје с неба сишло
И у душе нам унишло
Да нам срца буду звона
Вечног Сина од искона.

Првородни свег створења
Својим Духом живот мења
Од грешног га пута враћа
И на Божји преобраћа.

У зло света Логос сиђе
Силу греха да надиђе
Да на крсту смрт усмрти
И до Раја пут пропути.

ТАМО

Тамо где се срећу пустињско и светско
Још те може наћи ко добро устражи
Наопаке очи у средишту света
Самовласно траже знак присуства твога

Постојања рубна припадају теби
Границе што деле животно од смртног
Слобода одозго силази без шума
Кривом страном ума извесност заводи

Недостижна светлост лепоту ти краси
Ти си мост уз који нестаје се свету
Заљубљена срца у теби се губе
Да се с тобом љубе у пољубцу вечном.

ЗДВОЈЕНИМ ДАХОМ

За наклоност заводљиве робиње
Ломити мачеве незахвално је дело
И расипно расутог времена кошта
Окружењу припада она а не себи

Узмеш ли је од тренутка назад је врати
Тај хир времена што треном ишчезава
Кратког је даха без снаге да занесе
На источнику светлости срце укрепи

Стопала си одлепио од пролазности
Не враћај се иза пређених граница
Без сете гледај како нестаје у мноштву
Здвојеним дахом слобода у самоћи дише.

ОСТАНИ ИСТА

Устанем протегнем кости
Погледам у нови дан
Опкољен слугама злости
Пренуће, није сан.

Исто ко увек куд ћу шта ћу
Дан ко сви други све ил ништа
Рулетом живота прошетаћу
Сврх затрављених гробишта.

Између ножева бесног кеза
Лицем што се у зару блиста
Ван светског ума ван свих веза
Шапћући душо остани иста.