Устанем протегнем кости
Погледам у нови дан
Опкољен слугама злости
Пренуће, није сан.
Исто ко увек куд ћу шта ћу
Дан ко сви други све ил ништа
Рулетом живота прошетаћу
Сврх затрављених гробишта.
Између ножева бесног кеза
Лицем што се у зару блиста
Ван светског ума ван свих веза
Шапћући душо остани иста.
Нема коментара:
Постави коментар