Песник и посник свуд уједно ходе
Песник смерно пости да се мисли роде
Посник тихо пева пој Божје слободе
Док један у другом реком живом броде.
Бестрашћа благослов носе кроз сва доба
Да раскују ланце устрашеног роба
Песник и посник свуд уједно ходе
Кроз песму СвеМира и кроз бурне воде.
Земаљска је слава за мелена плата
Па срамоту грле као трећег брата
Песник и посник свикли на свој пост
Провлаче се светом ко у госту гост.
Места нема страху где је Божјег даха
Бог човека диже из расутог праха
Стискају се песник и посник у кожи
Док створени свет собом Бог обожи.
Нема коментара:
Постави коментар