Данас док седех испред суда
И кушах его на врућини
Ко ће попустити сунце ил луда
У инат и пркос злој лешини
Наиђе један човек туда
Културну зададе бригу ми ову
С очима црвеним од светских чуда
Прозбори слово о писаном слову.
Дани су тешки за културу,
Рече ми човек овај, један
Мислећи практично о свом туру,
И комад хлеба данас је вредан.
Књиге се, рекох, за живе пишу
А не за грехом умрле душе
Надсуштним хлебом књиге миришу
А топле се векне из пекаре пуше
Ви хоћете векну не хлеб са неба
Што овом свету живот даје
А свету хлеба истинског треба
Да уланчен с псима гладан не лаје.
Нема коментара:
Постави коментар