Пет природних људских чула
Пет капија Вавилона
Отварају пут расула
Гуше јеку светог звона.
Помислима ударају
Зле нудећи своје сласти
Подмуклицом обарају
У окове адске власти.
Звоно звони у грудима
На узбуну Божјем створу
Жагор зашо међ људима
Па дозива све на гору.
Да кушају земне сласти
Ко богови да постану
Да заседну на трон власти
И страственом ватром плану.
Кроз прозоре људског ока
Зло ускаче душу мути
Трује реку крвотока
Раскољену да распути.
Зар лепота греху служи
Зар Божије ово дело
Са ђаволом злим се здружи
Да би на трон светски село.
Зар ме ватра тог додира
Распаљује црном смолом
Изводи из Божјег мира
Па ме роби злим ђаволом.
Воденица чула меље
Од жагора ко глас чује
Не пожели јер кроз жеље
Ђаво војску регрутује.
Нема коментара:
Постави коментар