Грехом изопачен болестима стигнут
Убогим данима у задњег воздигнут
Одбих да се продам за неправу плату
Да заседам крви своме крвном брату.
Не ја, Бог у мени вечној страни наже
Законом у срцу до ума се таче
И рече не могу с вама да се лажем
Ево дајем срце, забадајте маче.
Реч Божја свемоћна, ко ће јој се отет
А ја тело, слабо, опачина пуно
Олињали вук, усамљен и проклет
Кога реч одева у јагњеће руно.
Године пролазе једна, друга, трећа
Нанизах их десет и још коју више
Крај мене се ваља трговачка срећа
А ја трском духа живу књигу пишем.
Троши ми се тело, трошна кућа греха
Непознат постајем и даљњем и ближем
Док се у прах мрви стара зграда смеха
Свој јагњећи храм у духу подижем.
Нема коментара:
Постави коментар