За наклоност заводљиве робиње
Ломити мачеве незахвално је дело
И расипно расутог времена кошта
Окружењу припада она а не себи
Узмеш ли је од тренутка назад је врати
Тај хир времена што треном ишчезава
Кратког је даха без снаге да занесе
На источнику светлости срце укрепи
Стопала си одлепио од пролазности
Не враћај се иза пређених граница
Без сете гледај како нестаје у мноштву
Здвојеним дахом слобода у самоћи дише.
Нема коментара:
Постави коментар