ИСКРИ ИСКРО

Искреношћу стиха заискриле
Песме моје из љубави дошле
Да потраже очи не сакриле
Путем вида што су храбро пошле.

Ово мало пробраних читача
Што од светла нису очи скрили
Што не дрхте од Христовог мача
Јер су жеље Богом погубили.

Искри искро вечне искрености
Тебе док је Светлости ће бити
Да мртвачке осветљава кости
Ту где мртви зборе гласовити.

СВЕ СЕ У КРУГ ВРТИ

Иза брда лажи шта нам се то ваља
Нека црна грудва котрља се расте
Одбацисмо Бога постависмо краља
Ал га изедоше председничке красте.

Која учка нова да нас ломи креће
Којој звери дају месо нам и кости
Усправне ко увек на крсте распеће...
А земљу налиће крвљу пузавости.

Све се у круг врти у држави смрти
Од себичне жеље до себичног хира
Владарским демоном бесне опседнути
Ђаво испостваља рачун грешног мира.

НИКАД ВИШЕ

Зај'но трају роб до роба
Роб истине и роб дроба
Путем дроба све до гроба
Вода ђаво свога роба.

Корак води два заводи
По жељи му души годи
Успехом га земним љуби
Док му душу не погуби.

Окованог ланцем духа
Прозирнијег од ваздуха
За грехове Отац Бије
Сузом грехе док умије.

Једном руком Отац бије
Другом руком сузе брише
Учи душу и чисти је
Да не згреши никад више.

СЛОБОДА ЈЕ

Слобода је стање воље
Сваком људском створу дата
Човек бира шта је боље
Ком ће да отвори врата.

Сам избира моћног друга
Да му буде вечни слуга
На вратима сваког срца
Смењује се који куца.

Сваког дана сваког сата
Бог и ђаво на сва врата
Свако своје царство нуди
А бирају сами људи.

Ви сте ваше изабрали
И паром се оковали
Ал постоји једно али
Ђаволу сте душу дали.

Јутром, обноћ, ваздан збори
Тај што Богу свом отвори
Ал га ђаво загушио
Робљу уши запушио.

САМО ХРИСТОС ГЛАВА

Нама је за Христа дато и да страдамо
Да о стаду бринемо а не да њим владамо
Истином да живимо како Отац тражи
А благодат сваку немоћ да нам блажи.

Овај пастир свети Артемије смерни
Добар пастир стаду Богу слуга верни
Не изабра товне овнове из стада
Над мршавим с њима да барабар влада.

Већ свој Крст Голготи понесе јуначки
По Христовој стопи за Завет предачки
Сад ликује с Христом и наш Свети Сава
Артемију што је само Христос глава.

ПАХУЉЕ ПРВЕ

Пахуље прве пале по стази
По којој ноћ векове гази
Мраз у тишини окива шуму
На једном брду у једном уму.

Тромо и врело протрча лето
Отпаде цвет давно прецвето
Небо навлачи завесе густе
Језа из ветра угриза прсте.

Облаци тамни по души легли
Самртним летом у стакленој тегли
Умире мува, ван роја, сама
А пасји лавеж ноћ пролама.

ОТИМАМ СЕ ЈЕДВА

Он ми тебе нуди из ноћи у ноћ
Ко да власт над душом има ти и моћ
Оружје његово последњег избора
Против мене зар се подигнути мора.

Низ две беле руке и два сјајна ока
Ноћ плови све даље а душа дубока
На дно себе зове где прошлост почива
Мислио сам мртва ал гле она жива.

Твојом косом маше дрско и мирише
Ко лахор у груди силази и дише
Да опије прети и сасвим обузме
И да власт над душом мојом тобом узме.

Отимам се једва задњом снагом свести
Забрањено воће ми не смемо јести
Ни по светлом дану ни по ноћи тавној
Ако смо се дали тој Љубави славној.

КАД МУ ВРЕМЕ НИЈЕ

КАД МУ ВРЕМЕ НИЈЕ

Пет година млађи сам од оца
Кад утече са крвничког коца
Не побеже већ утече смрћу
Хитајући журно вакрснућу.

Шесет првом тек беше крочио
Провалију кад је прескочио
Ја остадох с ове овде стране
Да с вранима делим вране дане.

Врани гладни и меса и дана
Кљуновима крстаре дуж рана
Бол задају, не смем да поклекнем
Кад му време није да утекнем.

КО ТЕ САЗДА

Божјим Путом и својим минутом
Прођох самац свет урвином тамном
Тражих себе сликом окренутом
Док не нађох себе себи равном.

Ко те сазда тако, наопако
Црни свете, џепу изврнути
Да далеко чују се на јако
Безумници а разум да ћути.

Ко те сазда чије дело то је
Да се ништа у висину пружа
Ништавила над људима стоје
Да од трња не види се ружа.

Ко те сазда још се питам вазда
Кад је твоје дело грешка ума
Зар обмана тебе људска сазда
Против Бога и људског разума.

КОГА БОГ ПОСЕТИ

Непрекидан спој је Бога и човека што се Бога тиче
Живот краја нема за онога ко се Бога не одриче
Божја воља света људско срце тражи да га собом свети
Злочинац се мења покајање моли кад се Бога сети.

Кога Бог посети тај се Бога сети и свих својих греха
Злочинац постане берач туге своје клијале из смеха
Непријатељ приђе чамотињом свеже да покајник пати...
Отац Духа шаље а са њим и реку Божје благодати.

Покајану душу Божја воља пере кроз страдања тела
Некад црна душа гавранова љуба сад је Божја бела
Кад се ова душа из мртвих подигла свог бесмрћа сети
Не може је више из Божијих руку нико одузети.

МИСЛИ

Мисли ми душмани
Бешњи и од звера
Ал од њих ме брани
Моја светла вера
Кад црне нагрну
Ја штит вере дигнем
Чим у бег обрну
Мачем их сустигнем...
Мачем Божје речи
Ватром испуњене
Којом небо јечи
Кроз мук васељене.

БИЋУ НЕДОРЕЧЕН

Понесени песмом крви у пролеће
Заиграсмо против закона небеса
Огртач година бацисмо у цвеће
Ја отрцан, стар ти твој од чудеса.

Пред очима душа обнажених чудом
Јабуке су рајске сазревале треном
Убрала си прву једном кретњом лудом
Го пред Богом стајах и дрхтах пред женом.

Заветован тајни бићу недоречен
Свако нек тумачи по свом нахођењу
Дал ватри избегох ил остадох печен
У тој игри налик чудном привиђењу.

ОЧЕ НАШ

Отче свети на небеси
Пре вечности који Јеси
Нек свјатитсја имја Твоје
Кроз векове што се роје
Нека придјет Царствие Твоје
У свет и у срце моје
Нека буде воља Твоја
Вечни извор мог спокоја...
Хлеб с небеси суштне хране
Дажд нам днес и у све дане
Долги наши све разреши
И ја браћу сву одреших
У напаст нас не ваведи
И од злог нас обезбеди.

ЈА БУДАЛА

Ја, будала, Христа ради
Смршао, уполовачен
Стојим у долини глади
Од свих презрен и одбачен.

Свима знана градска луда
Јер одбацих светске бриге
Стојим испред зграде суда
И продајем своје књиге.

Свест о греху кад ме стиже
Покајничким духом дишем
Снижавам се у најниже
И искрене песме пишем.

Мимо мене пролазише
Седе главе и литије
Умало ме прегазише
Ал ме нико видо није.

Ко на крсту презрен стојим
Године не бројим више
И пркосим ставом својим
Ватри сунца, капљи кише.

Чудом жив сам, мимо тога
Једино ме једно чуди
Кад ја стојим ради Бога,
Због кога ме неће људи.

БОГ ЈЕДИНИ ЗНА

Свашта плута на површини свакодневног, неодговорног таласања, а живот у дубину зове.
Да Бог не постави заобилазницу око ништавних, плутајућих чунова
Син човечји би се од јутра до мрака вазда саплитао о то
Што бесциљно плутајући и себи и другима земне саботира дане.
Али, Бог је тако хтео, од мрачних закључаних погледа у недокучиву дубину светлости живот да скрије, а Бог засигурно једини зна шта чини.
Зато, сви они који вазда уче а никад и ништа не науче о пролазној лепоти смрти,
Нека јој се и даље клањају, и нека јој по старој светској прелашћености и својој личној острашћености хладну целују руку.

ПРОКЛЕТСТВО ПАРЕ

Жена и пара
Неће господара
Само верна жена
Сија Божјим даром
Авраама је Сара
Звала господаром
А данашњи свет
Залута за паром

Жена овог доба
Доминира сценом
Зато тражи роба
Што шени пред женом
И то каквог роба
Који има пара
Да служи до гроба
Два зла господара.

НАСЛЕЂЕ СРБИНОВО

Ум превери пуста трговина
Па из храма истерује Сина
А без Сина стиже се до Оца
Муком, љутом, са турскога коца.

Стисло земљу звере богомрско
Срам у понос преметну се дрско
Мрзитељи лажљив језик дреше
Под кров куле лажи се испеше.

Споља Турци а изнутра вуци
Стежу обруч Србиновој муци
Сви грабљивци насрћу из тмуше
Да наслеђе Србиново сруше.

Ћифта ћифту по ћуприји шета
А чадори ничу турских чета
Под ћупријом стадо кољу вуци
А по гори уснули хајдуци.

ТЕШКА МИС'О

Тешка мис'о главу тешко мори
Зато лаком тешку изговори
Да не будеш проглашен мрачњаком
Послужи се мишљу наопаком.

Испремештај све делове смислу
Причај причу ко камен обислу
Око врата сваког земног брата
Не похули ничијег цитата.

Мис'о свака има оца свога
Јал свештеног јал онога злога
Свако својски и по своме дела
Са две ватре и под два пепела.

ДВЕ ВЕЋИНЕ

Две већине лукаве а просте
Домаћине изврћу у госте
На грбачу села ми скупштина
А кост меље гласачка машина
Слепац слепцу слепе снове сриче
Из стомака фазан пућпуриче
Са планине гледам у цик зоре
У потоп се креће мртво море
Све је мртво с изузећем смрти
Која плеву од три ветра врти
Замесује од меса колаче
У омекло тесто иловаче.

МАЈКА ЗЕМЉА У УТРОБУ НЕЋЕ

Гори плева што слављаше црева
Па угроби Бога у утроби
Нека гори осветлиће зори
Јер по ноћи и сунце ће доћи.

Мајка земља у утробу неће
Црног кнеза увенуло цвеће
Издајнике Бога и нације
Паклу даје пламен кремације.

Горе кости руши се гробиште
С демонима по ваздуху пиште
Они мудри сатански лукави
Што их ђаво за живота слави.

Ђаволова клета креација
Црни пламен назван кремација
Гута слуге сатанског рација
Издајнике хришћанских нација.

ПРИМИ САДА ОВО МАЛО ХВАЛЕ

Христе Боже кад кажеш ефата
Кључем речи ти отклапаш врата
Заклопљеног слуха и језика
Из немила ствараш беседника.

Немогуће ти могућим чиниш
Разбојника у Рају усиниш
Главо сваке људске судбе мале
Прими сада ово мало хвале.

Од муцавих што одвојих уста
Царе славе Царе вечног крста
Земље ове на којој смо гости
Смилуј ми се грешном и опрости.

КРСНО РУКЕ ПРУЖИ

Распршене малим, себичним сновима
Планина још чува моћ да нас сабере
У Христовим срцем организам рођен
Васпостављен Духом праве Божје вере.

Блаженство мира своје замке има
Мир воли до мере, кад завесу дере
Не учини срамне уступке људима
Што Божије путе људском мером мере.

Кад лепа за јело воћа изневере
И само горчина у устима сећа
Ту где данас тишти јуче беше срећа
И где данас горчи јуче сласт капаше
Ти утуци змију на дну празне чаше.

Крсно руке пружи, иди куд си вођен
По гори и шуми, не по белом свету
Можда си за крст осветнички рођен
У самоћи пођи Бог сабира чету.