Као што болнице, при несташици драгоцене течности, прибегавају куповини крви, исто, тако и државе воде рачуна да у њиховом друштвеном бићу струји топла крв која ће гломазно колективно тело покретати у жељеном правцу и стога практикује непрекидну трансфузију којом не дозвољава хлађење крви које би неминовно водило почетку церебралности, буђењу духовности и могућој болној резигнацији а што би значило пропаст колективног тела. Донатори свеже крви, као заслужни носиоци друштвених кретања, као и даваоци крви у болници, добијају награду, сендвич и чашу освежавајућег напитка у зависности од тежине ситуације.
из књиге ''Тајна безакоња''
Галерија Горњи Милановац 2005.
Нема коментара:
Постави коментар