Господе, реч ми додај моћнију од брава
Ризнице у којој скупа сан и јава
Дахом једне исте светле искре дишу
У пламену вечном свештенога луча
Где се греси наши сви топе и бришу
Дај њу против које земља нема кључа.
Господе, реч ми додај ону што отвара
Моћну као прстен великога цара
Ону испред које клече зли демони
Силну што премешта и темеље гора
За којом у глави годинама звони
И која у биће собом диже створа.
Моћну као прстен великога цара
Ону испред које клече зли демони
Силну што премешта и темеље гора
За којом у глави годинама звони
И која у биће собом диже створа.
Нема коментара:
Постави коментар