недеља, 25. октобар 2015.

ИСКРА ПОД ЗВОНОМ


Многи од нас ни слутили нису
Да растемо под стакленим звоном,
Као биљке, а не људи
Ово су видели најређи
Остали су веровали у земaљску правду
У револуцинарно ослобођење
Че Гевару
Био сам један од оних
Који су главом ударили о зид стакленог звона
Дошао сам до краја земаљског сна
И нисам додирнуо дугу
Препустио сам другима
Трку за земаљском правдом и слободом
А ја сам се окренуо себи
Овај заокрет је био болан
Као сваки нови почетак
У себи пронађох комад вечне ноћи
И једну светлу искру
Почетни напор је био најтежи
А затим је искра почела да расте.

Нема коментара:

Постави коментар