ЈЕДАН ОД ПРЕКОБРОЈНИХ

Ја сам један од оних прекобројних Срба
Затурених вешто између два доба
Један који треба да престане, да оде
Трбусима риба и стаблима врба
Испод земље црне или испод воде
У утробу хладну ископаног гроба.

Ја сам један од оних прекобројних Срба
Затечених хајком сред сезоне лова
Где немиле године место паса јурну
Немило гладних искежених зуба
Да кидишу бесно на траг живог Слова
И све што је Божије у заборав гурну.

Ја сам један од оних прекобројних Срба
Који памте да у свет не дођоше шумом
Већ свевишњом вољом, Оца нам и Творца
Тек један из војске Божидара, Богољуба
Од вајкада гнаних да обрну умом
Од Бога под срам злог стакленог дворца.