Имао сам неки живот, није да нисам
Сигуран сам да сам могао много више
Само да су ми се срећније сложиле карте
Не жалим се на судбину, тако је морало бити
Да би била задовољена виша правда
Никад није касно ономе који зна
Да се живот не састоји само од једног почетка
Иако то нисам знао, ја сам то дубоко осећао
А мене интуиција никад не вара
Материјално ме никад није занимало
А духовно сам, расипао и поред пута и у трње
Кроз свој део пакла прошао сам
А да у њему нисам никог скувао
Можда сам у некој од криза идентитета
Неког негде опекао, ако јесам кајем се, опрости
Увек сам имао једну карактерну црту
Оних радозналих а стидљивих људи
Да све око себе упијам као сунђер
Све ово што годинама износим на папир.
Нема коментара:
Постави коментар