НАША ДРАМА

Трагедија наша поче као комедија
Што се лакшим драмским путем  шири и развија
У њој свако себе игра неким другим собом
Формом добра овладавши унутрашњом злобом

У тој драми што веселом комедијом поче
Безбрижни се људски дани у низове точе
Сви смо добри и поштени а зло стално расте
Нико ником не опажа руке злочинасте

Ту не круже тешке речи што парају уши
Свако своју причу зида а нико не руши
Чак штавише свако сваком вредно припомаже
Да праведност своју људску пред светом покаже

Кунемо се у искреност и поштење лично
Док с јазавцем гомиламо грабљиво, себично
У весељу дани круже од жеље до жеље
Понедељком пожелимо ту је до недеље

Ту се добро остварује преко добрих веза
Од дружења с моћницима нико и не преза
Све се лако остварује брзо без по муке
Сваком телу свако добро на дохват је руке

Сви смо родно повезани службом живој пари
У слободи коју граде слободни зидари
Изнад себе дигли смо се на балконе сели
У причице довечерње језике расплели

Оно што смо данас рекли већ сутра не важи
У свеопштој ларми ко ће нашу реч да тражи
Наша драма складно тече кроз безбројна лица
У обману затворених преварених варалица

Комедија драмског тока глумцима баш прија
Штета што се завршава као трагедија
Где реалност посустане и суд се дочека
Кад поједе драмска фарса последњег човека.