Кад у себи нађох све грешнике худе
Свим гресима земним умрљаног лика
Тад спознах и живот и све грешне људе
И једног јединог Сина Праведника.
Сретањем грешника ја и Бога примих
Да тајанством светли у срдачном храму
Па главу приклоних и руке поднимих
Да светлост разгарам и одгоним таму.
Он за мене умре на крсту распећем
Носећи свој крст ја ћу за Њим ићи
Пред Њим ћу на Цвети пут посути цвећем
У Царство Духова за Њим ћу отићи.
Рођење и смрт, две супротне стране
Истих двери рајских чедних као млечност
Кроз једну се вечност снизује у дане
А кроз другу дани узносе у вечност.
Колико је пута рајски дар од Бога
Грехом раскопаван до дна пакла сведен
Рукама грешника и шапатом злога
Род људски на земљи до конца доведен.
Колико је пута Бог обнављ'о лице
Испод само њему знаног вела тајне
Грехом упрљане земаљске блуднице
У лик јој улив'о невиности сјајне.
Нема коментара:
Постави коментар