уторак, 19. фебруар 2013.

ЈА НЕМОЋНИ И ЈОШ УВЕК ЖИВ



Вољом моћника сахрањен 
Ја, немоћни и још увек жив
Додуше, не баш у првој цвасти
Обећавам, земљом нахрањен
Да нећу да гребем из укованог сандука
Да ћу у лицу бити жут, ил' сив
Ил' како већ нареде надлежне власти
Што ме земљом засу баш њихова рука.

Обећавам, такође,
Да нећу ничим нарушити урлик пука
Ни уснулу савест пресретати ноћу
Мртав бићу како већ нареде вође
Што ме земљом засу баш њихова рука
За њихово добро мртав бити хоћу.

Одричем се жеље, и ево не желим
Да у ноћ младине кад се тару жеље
Огрнутим духом под чаршавом белим
Из гроба изађем на сусрет недеље
Притегнућу гроб да не пукне брука
Оних што ме засу баш њихова рука
Земљом што притиска до гушења крика
Сачуваћу миром сан тих праведника.

Нема коментара:

Постави коментар