недеља, 03. фебруар 2013.

ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ



Док купујеш злато у огњу искушења жежено,
Тужних очију гледаш како се о камен спотицања
Спотичу они што Ти потпаљују огањ под табанима.
Ти богаташ који ништа немаш,
Ти сиромах који друге обогаћујеш.
Самилостиво јечиш док се о стену саблазни
Саблажњени саблазњивачи у ништа разбијају.
Милост слави победу над судом,
Скрушеним, готово плачним гласом
Изговараш њима који у камен затворише срце.
Векови пролазе а Ти остајеш, увек исти
Да сведочиш истину коју њих све мање хоће.

Нема коментара:

Постави коментар