Младост ми је злочин била
Старост казна строга
Младићка ме слуде сила
Па прогневих Бога.
Младост бујна, сила кипи
У природној грешној моћи
По безумљу жеља сипи
Ко кад киши по поноћи
Демон блуда и пијанства
Гонио ме преко брда
Од изгнанства до изгнанства
Бунтовна и грехом луда.
Волех лудо, наопако
Ватром црном разгореван
А мрзео баш опако
Па мрзитељ бејах реван.
Ватром лудом препотопском
Свим чулима грех славио
Бунтовао душом ропском
Грешне руке крвавио.
У безумље кад ми кану
Божје росе чиста свест
Грех оставих и кафану
Да послушам Благу вест.
Из греховних умирања
Он ме диже кроз савест
Да на олтар покајања
Принесем му исповест.
Кајањем ми песме дишу
И не жуде славе сјај
Нек за славу други пишу
Ја пишем за опроштај.
Ова гроза није поза
Песника што себе пише
Баук греха што ме сроза
Још у мени смрадом дише.
Грех остављам Бога срећем
Младенца у старца примам
Победника над распећем
У којему опрост имам.
Нит почиње нит пролази
Живот с нама ни ми с њиме
Син стопама оца гази
Породично носи име.
Крстоноше од рођења
Презимена Крст вучемо
За спас нових поколења
Ил њим лозу дотучемо.
Нема коментара:
Постави коментар