недеља, 10. фебруар 2013.

НЕДЕЉА ЉУБАВИ



Беше то у једној балканској крчми на друму
Пре но што Загреб по стоти пут постаде Еуропа
Укрстише ми се возови у момачки разроком уму
Рушећи устаљени ред вожње окошталог менталног склопа.

Ти млада, ја млад и луд а једно другом кротки
Огледала око нас, твој лик око мене свуда,
Пијан од тебе потражио сам спас у вотки
Ал спаса ниоткуда,
И последњи дамар ватра ми љубавна проже
Два изгубљена странца приљубљена у средишту чуда
Па завапих, заустави време Боже.

Али време, по старој навици текло, на катедрали испуњавало уру
А ја, радио све да нам се умноже очарани дани и сати
Водио те да реазгледамо тисућлетну културу
Што би рекла наша браћа по ножу, Хрвати.

Бејах ко никад пажљив и фин
Ја чије су ноћи биле сирови пир а сви дани губави
Не беше фебруар ни њихов свети Валентин
А ми у сред Загреба прослависмо недељу љубави.

Нема коментара:

Постави коментар