Живот мој је у јесен пролеће
Радост која из туге полеће
Трагедија на раскршћу среће
Одложено до сутра распеће.
Љубав моја горчина што рађа
Слатку ману, од свег земног слађа
Сузу што у бисер преугађа
Што доводи наду из безнађа.
Песма ми је бол трпњом савладан
Сила којом обуче се јадан
Храна којом нахрани се гладан
Сваки стих јој жив и богорадан
Нема коментара:
Постави коментар