Гледам како плитак мир стиже дављенике у плићаку
На површини нестварно углачаног сјаја
Равница без конца потања у мраку
Ни узлета нема ни очаја.
Гледам синове прељубе како славе
Одсечене главе ко пехаре накрећу
Ја једнодневно створење
Ноћ још коју преживећу на срећу
У оази поезије на непостојећем броју.
Гледам ужурбане велможе
Хабају чизме од ђавоље коже
Са славља на славље
Говорећи глачам искрено узглавље
Гледам знојем робља расте рајски врт
Власника живота од крви и меса
Устрчалу гледам прерушену смрт
Где дрско поткрада Бога за чудеса.
Нема коментара:
Постави коментар